Četrnaest država zabranjuje deci društvene mreže: Francuska poslednja, Grčka i Turska u redu - a Balkan ćuti

Države širom sveta jedna po jedna donose isti zakon: deca da nemaju pristup društvenim mrežama. Australija je prva povukla liniju u decembru 2025 - zabrana za sve ispod 16 godina. Otada lista zemalja koje je slede samo raste, a među njima ima i naših bliskih suseda.

Najsvežija je Francuska. Zakon je prošao 21. jula, a od 1. septembra mreže će biti zabranjene za decu ispod 15 godina. Ne zaostaju ni drugi: Danska priprema zabranu ispod 15, Španija i Nemačka ispod 16, Poljska i Slovenija ispod 15. Iz regiona koji nam je bliži, Turska je već izglasala zakon u aprilu i čeka potpis predsednika, a Grčka planira zabranu ispod 15 godina od januara 2027.

Razlozi koje navode vlade su svuda isti - zavisnost, uznemiravanje preko interneta, oštećeno mentalno zdravlje i izloženost predatorima. Teško je sporiti da problem postoji. Svaki roditelj koji je gledao desetogodišnje dete zalepljeno za ekran do ponoći zna o čemu je reč.

Ali evo teškog pitanja: kako se ovakva zabrana zapravo sprovodi?

Da bi se blokiralo jedno dete, platforma prvo mora da zna da je to dete - što znači da neko mora da proveri uzrast svakoga. A provera uzrasta traži dokumente, lice skenirano preko kamere ili drugi podatak koji vas identifikuje. Organizacije poput Amnesty Tech upozoravaju da se upravo tu krije zamka: da bi zaštitio decu, uvodiš sistem koji prati sve. Britanski premijer Keir Starmer kaže da veruje da zabrana može da se sprovede - ali „verujem da može” nije isto što i „evo kako će se sprovesti”.

Efikasnost je takođe pod znakom pitanja. Dete koje želi da uđe na mrežu nađe način - lažni uzrast, tuđi profil, VPN koji krije poreklo. Ako se zabrana lako zaobilazi, ostaje samo privid zaštite, dok sistem za proveru uzrasta ostaje trajno ugrađen. To je klasična razmena u kojoj dobijaš malo sigurnosti, a daješ mnogo privatnosti.

A kod nas? Dok četrnaest država već piše zakone, u našem regionu rasprava o deci i ekranima retko izlazi iz roditeljskih grupa na mrežama. Pitanje nije da li će ovakav talas stići do Balkana - susedi ga već donose - već da li ćemo razmisliti o zamci s privatnošću pre nego što kopiramo zakon, ili tek pošto ga potpišemo.