Put ka EU retko je besplatan - a Crna Gora to sada uči iz prve ruke. Prema regionalnim izvorima, Zagreb je postavio osam uslova pred Podgoricom u vezi sa pristupanjem Uniji, lista koja otvara stare rane iz devedesetih i testira koliko je jedna mala zemlja spremna da plati za članstvo.

Zahtevi su konkretni i teški. Među njima: obeštećenje za navodne hrvatske zatvorenike u crnogorskim logorima, pronalaženje nestalih lica iz konflikata, gonjenje za ratne zločine, vraćanje stotina imanja hrvatske manjine u Boki Kotorskoj, i predaja broda „Jadran", nekadašnjeg plovila jugoslovenske mornarice. Na listi je i definisanje morske granice kod Prevlake i očuvanje spornog memorijalnog mesta Morinj.

Svaki od ovih uslova je sam po sebi složeno pitanje sa dve strane - i baš tu vredi opreznost. Kad jedan sused postavlja dugu listu zahteva pred drugog koji nema izbora osim da sluša, razlika između legitimnog istorijskog pitanja i političkog pritiska postaje tanka. Zagreb ima pravo da traži odgovornost za prošlost; ali lista koja dolazi kao uslov za evropsko članstvo uvek nosi i poruku o moći, ne samo o pravdi.

Lider Srba u Crnoj Gori, Milan Knežević, ocenio je ultimatum kao ponižavajući za Podgoricu. Sa druge strane, hrvatski predstavnici ga gledaju kao ispunjavanje obaveza koje odavno čekaju. Istina, kao obično na Balkanu, nije potpuno ni na jednoj strani.

A Makedonija ovo gleda sa poznatim osećajem. Koliko puta je naš put ka EU bio uslovljen zahtevima od suseda - imena, identiteti, istorija spakovana u pregovaračka poglavlja? Balkan dobro zna ovu scenu: mala zemlja pred vratima Unije, i uslov koji uvek dolazi od nekog ko je već unutra. Pitanje nije da li će Crna Gora platiti - već koliko, i šta ostaje od dostojanstva kad platiš račun.