Trinaest potvrđenih slučajeva zapadnonilske groznice u zemlji, zaključno sa 30. julom. Deset pacijenata hospitalizovano na Univerzitetskoj klinici za infektivne bolesti i febrilna stanja. Trojica u kritičnom stanju. To je zvanični podatak Ministarstva zdravlja i zaslužuje da se pročita bez panike, ali i bez potcenjivanja.

Šta ove brojke znače, a šta ne znače

Najveći deo infekcija ovim virusom prolazi bez ikakvih simptoma. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, oko 20 odsto zaraženih razvija groznicu i lakše simptome, a manje od jednog procenta razvija bolest koja zahvata centralni nervni sistem.

Epidemiolog dr Nikola Danilovski to objašnjava precizno: „Teški oblik javlja se kod samo jednog procenta svih inficiranih lica. Najčešće su to starije osobe, građani sa hroničnim oboljenjima i lica sa veoma oslabljenim imunitetom“. Teški oblik može izazvati zapaljenje mozga ili moždanih opni, slabost i poremećenu svest.

Znači, trinaest potvrđenih slučajeva ne znači da je virus tek stigao. Znači da je trinaest ljudi razvilo simptome dovoljno izražene da budu testirani. Institut za javno zdravlje potvrđuje da u Makedoniji postoji lokalna cirkulacija virusa i da se slučajevi najčešće registruju u letnjim i jesenjim mesecima.

Reakcija: prskanje noću, i jedan važan prigovor

Ministarstvo zdravlja zadužilo je Centar za javno zdravlje - Skoplje da sprovede dodatnu terestričnu, odnosno zemaljsku adulticidnu dezinsekciju protiv komaraca. Vanredni tretman sproveden je tokom noći. Odluka nalaže svim lokalnim samoupravama gde ima obolelih da odmah sprovedu vanrednu zemaljsku dezinsekciju. Grad Skoplje već je završio desetu redovnu fazu aerosolne i terestrične dezinsekcije.

Tu Danilovski pravi razliku koju vredi zadržati: u ovom periodu potrebna je upravo terestrična, lokalna dezinsekcija usmerena na mesta gde se komarci razmnožavaju - ne samo prskanje iz vazduha. On ocenjuje da će se prava efikasnost institucionalnih mera moći analizirati tek po završetku sezone.

To je učtiv način da se kaže: još uvek ne znamo da li prskanja rade. I to je tačna naučna pozicija, ali i podsetnik da deset faza dezinsekcije nije isto što i deset faza rezultata.

Ono što svako može da uradi u sopstvenom dvorištu

Virus prenose komarci roda Culex, naročito obični kućni komarac Culex pipiens. Oni se zaraze preko ptica, a zatim virus mogu preneti na ljude i životinje. Nema prenosa direktno sa čoveka na čoveka. Nema ni specifične vakcine ili leka - zaštita u potpunosti zavisi od prevencije.

Apel epidemiologa je konkretan: koristite sredstva protiv komaraca, nosite odeću koja pokriva veći deo tela i uklonite ustajalu vodu. Voda u tacnama ispod saksija, kofama, posudama za kućne ljubimce, oluke i stare automobilske gume - sve su to mesta za razmnožavanje. Dovoljna je i mala količina vode da bi se položila jaja.

To je deo koji nijedno ministarstvo ne može da sprovede umesto vas. Prskanje ubija odrasle komarce jednu noć. Ispražnjena tacna ispod saksije sprečava ih naredne dve nedelje.

Region: Grčka sa četiri smrtna slučaja

U susednoj Grčkoj, Nacionalna organizacija za javno zdravlje registrovala je četiri smrtna slučaja od komplikacija virusa, sve kod osoba starijih od 65 godina. Od početka godine do 29. jula tamo su registrovana 42 slučaja infekcije, od kojih 37 sa encefalitisom ili meningitisom. Samo u prethodnoj nedelji - 21 novi slučaj.

Zdravstvene vlasti kod nas uputile su i apel pčelarima da prate raspored najavljenih vanrednih prskanja kako bi zaštitili svoje pčelinje zajednice. Detalj koji pokazuje da čak i tačna mera ima cenu koju neko plaća.

Poruka epidemiologa nije panika, nego da sezona nije završena i da se novi pojedinačni slučajevi očekuju u narednim nedeljama. To je rečenica sa kojom vredi živeti do oktobra - bez straha, ali i bez praznih tacni ispod saksija.