U 17:41 sati 23. maja, Makedonija je registrovala zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali. Epicentar je bio oko 21 kilometar istočno od Skoplja, u oblasti Morana. Potresanje se osetilo u Skoplju, Kumanovu i okolnim naseljima. Bez šteta.

Zemljotres je inicijalno bio neutvrđen, a kasnije potvrđen od Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra (EMSC). Građani na društvenim mrežama opisali su ga kao "kratkotrajno, ali intenzivno potresanje". Kao što je standard za zemljotrese te jačine - znači, oseti se, ali ne pravi štetu na savremenim građevinama.

Za Balkan i posebno za Skoplje, svaki zemljotres je podsetnik. Grad je već jednom bio presečen na pola - 26. jula 1963. - zemljotresom od 6,1 stepen momentne magnitude (oko 6,9 po Rihteru). Preko 1070 poginulih, veći deo grada razoren. Skoplje je rekreirano iz razbacanih ostataka, sa međunarodnom pomoći koordinisanom od UN. To je istorija grada - gradi se na seizmički aktivnom tlu, i to se nikada ne zaboravlja.

Sadašnji zemljotres od 3,5 stepeni je statistički redovna pojava - taj intenzitet Skoplje registruje nekoliko puta godišnje, i to je normalno za ovu geološki aktivnu oblast. Kad se desi - rasprava na društvenim mrežama traje sat vremena, posle svi se vrate svojim poslovima. Ipak, trenutak potresanja za mnoge starije ljude koji su preživeli 1963. nije banalan - oni svako potresanje gledaju kao moguće ponavljanje najveće tragedije grada.

Bezbednost građevinskih standarda danas je znatno bolja u odnosu na sredinu prošlog veka. Ali i danas u Skoplju ima zgrada koje ne ispunjavaju trenutne seizmičke standarde - mnogi stari socijalistički blokovi, ili neformalno izgrađeni objekti u poslednje tri decenije. Sadašnji mali zemljotres je dobra prilika za pitanje: imaju li gradonačelnici skopskih opština ažuriran registar rizičnih zgrada? I ako imaju - da li je to javno dostupno? Odgovori su svi kratki. I svi su "ne".