Na 1. maj, trg Taksim u Istanbulu opet je postao scena sukoba. Više od 550 lica uhapšeno je nakon intervencije turske policije tokom demonstracija za Dan rada. U prevodu: oni koji su hteli da obeleže praznik radnika, završili su u policijskim marajima. To je Turska 2026 - zemlja koja se predstavlja kao sila u NATO, ali koja ne može da dozvoli građanima slobodno da stoje na sopstvenom trgu.

Kontekst: Taksim je simbolično mesto za tursku levicu. To je isti trg gde je 1977. godine ubijeno više od 30 ljudi na demonstraciji za 1. maj, u događaju koji je u turskoj istoriji ostao kao „masakr na Taksimu". Od tada, svako obeležavanje 1. maja ovde je pod pojačanim nadzorom. Ali u poslednjim godinama - i posebno pod usponom Erdoganovog režima - demonstracije ovde se uništavaju pre nego što počnu.

Policija koristi suzavac i vodene topove za razbijanje grupa. Dodatne blokade na metro linijama koje vode do trga, provere ličnih karata kod prolaznika. Sve u ime „javnog reda". Prevod: blokada grada radi blokade političke manifestacije.

Zašto baš ovaj 1. maj. Turska ekonomija je u dubokoj krizi - inflacija preko 60%, lira u padu, realne plate u opadanju. Ekonomski problemi obično završavaju političkim protestima, i Erdogan to zna. Zato se umesto „prava na okupljanje" primenjuje „preventivna taktika razbijanja" - sa 550 uhapšenih, sa puno suzavca, i s porukom svima da će za svaki pokušaj organizovanog nezadovoljstva biti brza i gruba reakcija.

Balkan ovo gleda s posebnom pažnjom. Bugarska i Grčka, kao susedi Turske, gledaju ekonomsku krizu kao migracioni rizik. Makedonija, Albanija i Kosovo - kao ekonomski prostor povezan s Turskom - mere posledice dodatne nestabilnosti. Kad jedna od najvećih regionalnih ekonomija ne može da stoji na svojim nogama - ceo region se pomera. I to je ono što se u vestima retko izgovara, ali što svaki građanin na Balkanu već oseća.