„Ne trebate nam, pozvaćemo Amerikance.“ Ovako je, prema direktoru nemačkog vojnog giganta Rajnmetal, nekadašnja kancelarka Angela Merkel svojevremeno otpisivala domaći vojni sektor. Danas te iste reči zvuče kao greška koja je čitavu Evropu skupo koštala.

Izjavu je dao Armin Papergejer, šef Rajnmetala, na bezbednosnom samitu. Prema njemu, Merkel je svesno gradila nemačku zavisnost od Vašingtona. Pre ruske invazije na Ukrajinu 2022, Nemačka gotovo da nije imala unutrašnju potrebu za oružjem, a kompanije kao Rajnmetal bile su marginalizovane zbog izvoznih ograničenja. Strategija je bila jednostavna - zašto proizvoditi oružje kad imaš američkog saveznika?

Rat je srušio tu logiku preko noći. Posle preokreta („Zeitenwende“) koji je objavio kancelar Šolc, Nemačka je osnovala poseban fond za odbranu od 100 milijardi evra i podigla vojne troškove na 2 odsto BDP-a. Rajnmetal je povećao godišnju proizvodnju artiljerijske municije sa 70.000 na milion granata - više od konvencionalne proizvodnje SAD. Akcija kompanije porasla je preko 1.000 odsto od 2022.

Ima nečeg zastrašujućeg i poučnog u toj brojci. Rast jedne vojne kompanije od hiljadu procenata nije znak da svet postaje bezbedniji - nego upravo suprotno. Svaki evro uložen u municiju je evro koji nije otišao u bolnicu, školu ili penziju. Evropa se decenijama ljuljala u iluziji da je rat nešto što se dešava nekom drugom; sad se grozničavo naoružava, a fabrike granata rade danonoćno. Za nas na Balkanu, koji predobro znamo kuda vode prepuna skladišta oružja, ovo nije dobra vest - to je stara priča s novim budžetom.