Dana 24. jula, oko 14:30 časova, Lepenac kod Karpoša, tamo gde se uliva u Vardar, pobeleo je. Reka se prekrila gustom belom penom. Prošla je nedelja dana, a na pitanje ko ju je ispustio još uvek nema odgovora sa imenom i prezimenom.

Nezvanično je reč o hemikaliji koja se koristi u proizvodnji deterdženata. „Nezvanično" je ključna reč u ovoj rečenici.

Šta kažu institucije

Državni inspektorat za životnu sredinu saopštio je da je odmah preduzeo vanredne inspekcijske i laboratorijske aktivnosti u koordinaciji sa svim nadležnim institucijama. Izvršeni su vanredni nadzori kod industrijskih kapaciteta u području pod državnom nadležnošću - i, kako kažu, nisu utvrđene nepravilnosti. Svi kontrolisani subjekti radili su u skladu sa uslovima iz svojih dozvola za životnu sredinu.

JP „Vodovod i kanalizacija" - Skoplje uzelo je uzorke i dostavilo preliminarni izveštaj Ministarstvu životne sredine. Prema tom izveštaju od 29. jula, analizirani fizičko-hemijski parametri ne prelaze granične vrednosti za ispuštanje u površinske vode.

Pijaća voda u gradu je bezbedna - to je potvrđeno testiranjima. Dana 27. jula analizirano je 39 uzoraka iz gradske mreže, svi u skladu sa standardima. Dana 30. jula uzeta su još 42 uzorka, među kojima četiri iz bunarskog sistema Nerezi - Lepenac, ponovo svi ispravni.

Tu se krug zatvara

Dakle: reka je pobelela pred očima celog grada. Niko nije prekršio nijedno pravilo. Sva merenja su u granicama dozvoljenog. Niko nije odgovoran.

Iz inspektorata kažu da kvalitet vode na ovom delu Vardara zavisi od više faktora - komunalnih i atmosferskih voda, plus brojnih poslovnih aktivnosti u blizini - i da je zato potrebno koordinisano delovanje institucija. To je tačno. To je i savršen opis sistema u kojem je odgovornost raspršena toliko ravnomerno da ne pada ni na koga.

Gradonačelnik Skoplja Orce Đorđievski rekao je da neće biti tolerancije ako se utvrdi odgovornost. Sedam dana kasnije, nema saopštenja o utvrđenoj odgovornosti.

Konačni rezultati akreditovane laboratorije očekuju se 4. avgusta. Do tada ostaje nekoliko pitanja koja ne traže laboratoriju: da li su uzeti uzorci iz zemljišta i rečnog nanosa, kakva je procena uticaja na živi svet u reci, i koliko vremena treba da se jedna bela pena spoji sa jednim konkretnim ispuštanjem.

Ako 4. avgusta rezultati ponovo budu „u granicama dozvoljenog", onda pitanje postaje šire od Lepenca: šta tačno mora da se desi sa jednom rekom da bi neko prekršio propis?