Rasprava o novom Izbornom zakoniku ponovo je na povrsinu izvukla stare linije podele medju partijama - i te linije su, kao i obicno, povucene tamo gde odgovaraju najvecima. Levica tvrdi da izjave vlasti da su njihovi zahtevi prihvaceni "nisu tacne", i da je glavni zahtev - jedna izborna jedinica - odbijen.

Poenta koju Levica istice je ostra: jedna izborna jedinica nije novi zahtev izmisljen preko noci - o njoj se govori decenijama, i ona stoji zapisana cak i u partijskom programu VMRO-DPMNE. Radna grupa za izmenu zakonika uopste je formirana upravo zbog tog pitanja. A sada su, kazu, u predlozeni tekst ugradjena politicka uslovljavanja, a izbacena su cak i resenja oko kojih je bilo konsenzusa.

Najzanimljivija je teza o prioritetima. Vlast, tvrdi Levica, namece elektronsko glasanje Makedoncima iz inostranstva kao "najvaznije pitanje za demokratiju". Ali to nikada nije bila preporuka medjunarodnih posmatraca, niti razlog za formiranje radne grupe. Drugim recima - menja se fokus sa onoga sto bi zaista ucinilo nadmetanje pravednijim ka necemu sto zvuci moderno, ali ne dira srz.

A srz je, prema ovoj kritici, jednostavna: jedna izborna jedinica ne odgovara velikim partijama, jer smanjuje efekat izbornog inzenjeringa i stvara pravednije nadmetanje. Promena izbornog modela navodno je "prevelik korak", ali promena nacina glasanja samo za odredjenu grupu odjednom je moguca. Kada se pravila stalno menjaju tako da sistem ostaje isti, vredi se zapitati ko zaista ima koristi od toga.

Ovo je stara balkanska prica. Svaka vlast koja je stigla na vrh brani sistem koji joj je omogucio da tamo stigne. Crvene linije, ako vec postoje, trebalo bi da se povuku oko pravila koja stvaraju pravednije nadmetanje - a ne oko izgovora koji cuvaju postojeci sistem. Da li ce novi zakonik biti prava reforma ili samo preuredjenje iste seme u korist istih, pokazace konacni tekst. Dosad, sema izgleda poznato.