Poziv od pet dana, jedna ponuda, 4,8 miliona evra: čovek koji je odobrio firmu kasnije je radio u programu

Proslava 35 godina nezavisnosti koštala je oko 5,5 miliona evra - 340 miliona denara. Vladina portparolka Marija Miteva to je saopštila na konferenciji za novinare, sa dokumentacijom, objašnjavajući da je glavnina, 300 miliona denara, došla iz neraspoređene dobiti Državne lutrije za 2024. godinu, a ne iz budžeta. Dodatnih 650 hiljada evra dale su društveno odgovorne kompanije.

Formalno, dakle, građani nisu platili ništa iz trezora. Ali postoji detalj u postupku koji otvara pitanje koje je vlast pokušala da zatvori istom konferencijom.

Pet dana poziva, jedna ponuda

Vlada je 28. aprila, na 167. sednici, utvrdila aktivnosti i ukazala Državnoj lutriji da obezbedi 300 miliona denara i objavi javni poziv. Poziv je objavljen 4. maja - i trajao je pet dana. Na njega se javila jedna jedina firma: „Stardast”, povezana sa „Avalonom”, i dobila ugovor o sponzorstvu vredan 4,8 miliona evra.

Direktor Lutrije Aleksandar Klimovski upitan je da li je kompanija mogla da odbije Vladu. Odgovor je bio ne.

„Akcionarsko društvo ima 3 organa. Ima akcionara koji vam je gazda i imate nadzorni i upravni odbor. Mi ne možemo da odbijamo naredbe od strane akcionara ako su zakonske i celishodne”, objasnio je.

I u komisiji, i u programu

Ponudu je ocenila tročlana komisija od spoljnih lica. Predsednik je bio kompozitor Nikolče Micevski, članovi Zoran Stefanovski i Veselin Teoharov. Komisija je, prema direktoru, potvrdila usklađenost ponude i predloženog programa sa zahtevima Vlade.

Isti Nikolče Micevski kasnije se pojavljuje kao autor orkestracija i aranžmana za koncert Hosea Karerasa - deo tog istog programa.

Upitan o tome, Micevski je dao užu definiciju svoje uloge od one koju je dao direktor.

„Komisija je bila samo za proveru verodostojnosti dokumenata, dakle, da li su oni u potpunosti i na vreme dostavljeni. Pred nama se otvorila koverta. Ali, ponuda da budem angažovan u programu došla je kasnije. U tom trenutku kada sam bio predsednik komisije, uopšte nisam znao da ću biti deo programa. To je došlo kasnije, nekome se dopada moj rad i ponudio mi je”, izjavio je Micevski.

Dva objašnjenja nisu ista. Direktor kaže da je komisija potvrdila i program; predsednik komisije kaže da su gledali samo da li su dokumenti kompletni i na vreme dostavljeni. To nije nijansa - to je razlika između tehničke provere i sadržinske ocene.

Šta ostaje nepoznato

Zasad nije objavljeno kada je tačno Micevski angažovan, ko ga je izabrao, koliku je naknadu dobio i da li je angažman prijavljen pred institucijama. Nema ni zvanične ocene nadležnog organa da li je uopšte postojao sukob interesa.

Ne znaju se ni pojedinačni iznosi za Hosea Karerasa, Dejvida Getu i domaće izvođače - ti ugovori imaju klauzule o poverljivosti. Dakle, znamo koliko ukupno, ne znamo za šta.

Predstavnik „Avalon produkcije” Boban Milošoski otkrio je i da je „Stardast”, firma njegove ćerke, dva meseca pre objavljivanja poziva dobila 1,8 miliona denara sponzorstva od Lutrije za komercijalne koncerte - za koje se, kako je rekao, trenutno ne seća koji su bili.

Transparentnost sa ograničenim radnim vremenom

Miteva se na konferenciji pozvala na prošlost: eksdirektor Lutrije Perparim Bajrami i bivši prvi potpredsednik vlade Artan Grubi optuženi su u slučaju „Lutrija” za zloupotrebu sume koju je Tužilaštvo revidiralo na 9,7 miliona evra. Poređenje je jasno - oni su uzimali, mi smo dali.

Samo što poređenje sa nečim gorim nije isti argument kao dokaz da je postupak bio čist. Pet dana poziva sa jednom ponudom, komisija čiji predsednik kasnije radi u programu koji je odobrio, i klauzule o poverljivosti nad svim pojedinačnim iznosima - to su tri stvari kojima transparentan postupak nema potrebe da se brani.

Državna lutrija nije privatna kasa. Njena dobit je državna, bez obzira na to da li je prošla kroz trezorski račun. Pitanje, dakle, nije da li je proslava bila lepa. Pitanje je zašto je postupak za pet miliona evra izgledao kao da je skrojen za jednog ponuđača.