Sto dvadeset šest milijardi evra godišnje. To je cifra do koje bi, prema procenama stručnjaka, mogla da poraste ekonomska šteta od suša i vrućina u Evropi do 2029. godine. Nije predviđanje za kraj veka - to je tri godine od danas.

Između aprila i juna veliki deo kontinenta, od Portugala do južne Finske, zabeležio je količinu padavina ispod proseka. U kombinaciji sa toplotnim talasima koji dolaze jedan za drugim, to je pojačalo sušu i spustilo nivoe reka na neuobičajeno nisko stanje. Najviše su pogođeni Dunav i Rajna - dve arterije kojima Evropa bukvalno prevozi svoju industriju.

Kada reka stane, staje i fabrika

Niski vodostaji već su poremetili prevoz robe Rajnom, što je nemačke fabrike primoralo da smanje proizvodnju. Neki ekonomisti upozoravaju da bi problemi u plovidbi mogli da smanje nemački ekonomski rast za 0,2 procentna poena. Rajna povezuje industrijske centre Švajcarske, Nemačke i Holandije sa Roterdamom, najvećom evropskom lukom - pa zastoj tamo ne ostaje lokalan zadugo.

Spisak mera širom Evrope zvuči kao ratna hronika. Francuska strahuje da bi mogla da ima najslabiji prinos kukuruza u poslednjih pedeset godina. Španija je poljoprivrednicima ograničila pristup vodi za navodnjavanje. Holandija je uvela posebne mere zbog nestašice vode. Na sedam grčkih ostrva proglašeno je vanredno stanje.

„Nemoćni smo"

Problem nije samo u velikim rečnim tokovima. Jezero Brene na švajcarsko-francuskoj granici skoro je presušilo i više od nedelju dana nije plovno. „Zabrinut sam, ovo su nepogode koje nismo mogli ni da zamislimo. Očekivali smo mnogo toga, ali ne i suše u ovako brzom nizu. Mnogo nas pogađa jer smo jednostavno nemoćni pred ovakvim klimatskim promenama", izjavio je stanovnik švajcarskog Le Brenea.

Klimatolog Štefan Ramštorf odbio je najomiljeniji izraz poslednjih godina. „Ne bih ovo nazvao novom normalnošću, jer je to sada već trend. Niti će postati novo normalno, nego će se stanje stalno pogoršavati." Kada ti naučnik kaže da je „novo normalno" previše optimističan opis, vredi ga saslušati.

Biolog Torsten Renebart iz instituta za istraživanje jezera objasnio je mehaniku Rajne: obično su vodostaji niski zimi i visoki leti, jer se reka puni sa Alpa. Kada se sneg kasno u proleće topi, dolazi veliki priliv. Prošle zime snega gotovo da nije bilo - i sada vode nema.

Uzrok koji se ne krije

Naučna mreža World Weather Attribution navodi da klimatske promene nisu izazvale sam nedostatak padavina u Evropi od aprila do juna. Ali rast temperatura povećava sposobnost atmosfere da izvlači vlagu iz zemljišta, reka, jezera i akumulacija. Drugim rečima: i kada kiša ne izostane dramatično, toplota isušuje sve što preostane.

Dunav nam nije evropska apstrakcija. To je reka pored koje živi pola Srednje Evrope i veliki deo Balkana, reka od koje zavisi struja, navodnjavanje i prevoz cele naše okoline. Kada Nemačka računa koliko će izgubiti na ekonomskom rastu, vredi pitati - da li kod nas uopšte neko računa isti račun?