Trebalo je da bude granica 21. veka - pametna, biometrijska, bezgrešna. Umesto pečata u pasošu, otisak prsta i sken lica. Umesto reda, brzina. Novi sistem za ulaz i izlaz u Evropsku uniju, poznat kao EES, startovao je 10. aprila posle punih četiri godine odlaganja. Rezultat zasad: duge kolone, tehnički padovi i priča koja zvuči kao naučna fantastika, a dogodila se zaista.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je priznala da sistem traži „dodatni rad“. Ali koliko „dodatni“, najbolje pokazuje slučaj jedne novinarke iz Britanije. Pri vraćanju preko aerodroma u Klužu, rumunska granična policija ju je zaustavila i optužila da je nelegalno ostala u šengenskoj zoni. Prema njihovim podacima, ona je u aprilu izašla iz Amsterdama, a taj izlaz nije bio uredno evidentiran.

Samo jedan problem: žena nikada nije bila u Amsterdamu. Tamo je bila njena jednojajčana bliznakinja.

Kada mašina gleda samo lice

Službenici su pomešali dve sestre na osnovu istih crta lica, istog prezimena, istog datuma rođenja i istog državljanstva. I pored toga što bliznakinje imaju različite otiske prstiju, različita prva imena i odvojene pasoše, rumunske vlasti su je isprva optužile da je pozajmila dokument svoje sestre. Druga bliznakinja je u to vreme bila u Britaniji i nikada nije kročila u Rumuniju. Novinarka je puštena tek posle petnaestak minuta ispitivanja.

Niovi Vavula, istraživačica za sajber-bezbednosnu politiku na Univerzitetu u Luksemburgu koja je savetovala zakonodavce za tehničke aspekte EES, objasnila je da je zabuna proizašla iz dve greške istovremeno - pogrešno evidentiran izlaz u Amsterdamu i nedovoljna rumunska provera. „Službe nisu bile odgovarajuće obučene da razlikuju različite postupke i oslonile su se samo na sliku lica“, rekla je ona. Niko nije proverio u pasošu, niko nije pomislio da je sistem nov i pun tehničkih problema. A taj sporni izlaz u Amsterdamu bio je registrovan 12. aprila - samo dva dana otkako je sistem uopšte proradio.

Evropska komisija je odbila da komentariše konkretan slučaj, rekavši da zemlje članice samostalno upravljaju podacima iz EES. Drugim rečima: sistem je evropski, ali kada pogreši, niko iz Brisela nije kriv. Putnik koji se nađe na pogrešnoj strani algoritma neka sam traži pravdu kod nacionalnih vlasti.

Priča je smešna samo dok se ne dogodi vama. Milioni ljudi iz regiona - oni koji decenijama putuju ka Evropi za posao, za porodicu, za odmor - sutra će prolaziti kroz iste te kapije. I ako mašina ne ume da razlikuje dve sestre sa različitim otiscima, kolika je vera da neće pogrešiti s nekim od nas?