El Ninjo, jedan od najjačih klimatskih fenomena na planeti, ubrzano jača. Najnovija merenja i klimatski modeli pokazuju da bi do kraja jeseni i početka zime mogao da dostigne intenzitet koji se beleži veoma retko - među najjačima od početka instrumentalnih merenja.

Fenomen nastaje kada temperatura morske površine u centralnom i istočnom delu tropskog Pacifika postane znatno viša od proseka. To menja obrasce atmosferske cirkulacije, utiče na kretanje mlaznih struja i izaziva promene vremena širom sveta - temperature, padavine, suše, poplave, oluje.

Sadašnja merenja su ono što uznemirava meteorologe. U delovima centralnog Pacifika temperatura površine je više od pet stepeni iznad proseka. Prema američkom klimatskom modelu NCEP CFSv2, anomalija bi mogla da premaši tri stepena Celzijusa. Sve preko dva stepena ulazi u kategoriju „super El Ninjo" - redak i snažan događaj. Uzrok brzog jačanja je moćan podvodni topli talas, poznat kao Kelvinov talas, koji ogromnu masu tople vode diže ka površini.

Prve posledice već su vidljive. U julu su u SAD i Kanadi registrovani obrasci karakteristični za jak El Ninjo, a u avgustu se očekuje topliji zapadno-centralni deo SAD, niže temperature na istoku i manje kiše u južnim delovima.

Evropa, za razliku od Severne Amerike, reaguje sa zakašnjenjem. U prvoj polovini avgusta očekuje se dominacija visokog vazdušnog pritiska nad centralnim, južnim i jugoistočnim delom kontinenta - dakle i nad nama. Najizraženiji uticaj na evropsko vreme, kažu meteorolozi, osetiće se tek tokom jeseni i zime.

To je deo koji vredi zapamtiti sada, a ne u novembru. Ako se prognoze ostvare, povećana je verovatnoća dugotrajnijih toplotnih talasa, obilnih padavina, poplava i suša. To nije predviđanje za konkretan dan - niko ne može da kaže kakvo će vreme biti 3. decembra. To je predviđanje o tome koliko će često ekstrem prestati da bude izuzetak.

Pitanje, dakle, nije da li će stići. Pitanje je ko kod nas čita ovu prognozu u avgustu - ili ćemo sačekati da nam reka ponovo pokaže odgovor?