Pet godina Ministarstvo pravde SAD pokušavalo je da rascepi reklamni biznis Googlea kroz dve odvojene antimonopolske tužbe - jednu podnetu 2020. za dominaciju u pretrazi, drugu 2023. usmerenu konkretno na tehnologiju iza oglasa. Sudovi su dvaput dali za pravo tužiocima. Prvo 2024, kada je sud presudio da je Googleova pretraga, zajedno sa njegovim izuzetno profitabilnim oglasnim delom, nelegalan monopol. Zatim u aprilu prošle godine, kada je drugi sud zaključio isto za reklamnu infrastrukturu.

A onda je došao deo koji važi - kazna. I tu su sudovi dvaput popustili.

Posle presude iz 2024, Ministarstvo pravde je predložilo da Google proda pregledač Chrome i operativni sistem Android. Sudija Amit Mehta je u septembru 2025. to odbio. Umesto prodaje, naredio je kompaniji da prekine ekskluzivne ugovore o fabrički podešenoj pretrazi i da podeli deo podataka sa konkurentima - mere protiv kojih se Google trenutno žali.

Ove srede federalna sutkinja Leoni M. Brinkema iz Istočnog okruga Virdžinije, koja je vodila slučaj za reklamnu tehnologiju, ponovila je isti ishod. Google zadržava reklamni biznis. Umesto da ga proda, moraće da prilagodi poslovne prakse kako bi ostavio prostor konkurentima. Prema „Njujork tajmsu”, presuda ne objašnjava kako tačno to treba da uradi.

Potpun pisani tekst ostaje zapečaćen četrnaest dana da bi stranke unele potrebna prikrivanja. Konstatacija da je Google postupao nezakonito datira iz aprila prošle godine; ove nedelje se odlučivalo samo o meri.

Iz kompanije su to, naravno, proglasili pobedom. „Veoma smo zadovoljni što je Sud odbacio predlog Ministarstva pravde da se rasparčaju alati koji pomažu malim biznisima da dosegnu nove klijente i rastu”, izjavila je Li-En Malholand, potpredsednica Googlea za regulatorna pitanja. Formulacija vredi da se pročita dvaput: firma za koju je sud utvrdio da je držala nelegalan monopol sada govori u ime malih biznisa.

Jezgro slučaja bili su ugovori. Google je plaćao proizvođačima uređaja da njegov pretraživač bude fabrički podešen na ogromnom delu tržišta mobilnih telefona, a sa mobilnim operaterima sklapao aranžmane o deobi prihoda - operater dobija deo para od reklama, Google ostaje podrazumevana pretraga. Nijedan korisnik nikada nije odabrao ništa. Izbor je bio napravljen pre nego što je telefon izvađen iz kutije.

Za Evropu ovo nije daleka vest. Evropska komisija je 5. septembra 2025. izrekla Googleu kaznu od 2,95 milijardi evra upravo za istu konstrukciju - favorizovanje sopstvenih reklamnih usluga na štetu konkurenata, oglašivača i izdavača, i naredila mu da to prekine. Brisel je tamo otišao dalje od Vašingtona: u obrazloženju se izričito pominje da je sukob interesa ugrađen u lanac i da se možda neće rešiti bez strukturne podele. Pitanje je sada da li će američka presuda poslužiti Googleu kao argument u Briselu - „ni američki sud nije tražio prodaju”.

Zato što je pet godina suđenja proizvelo dve presude da je kompanija prekršila zakon i nula prodatih delova od nje. Google plaća advokate, menja uslove ugovora i nastavlja dalje. Koji je od dva ishoda jeftiniji za njega - nije teško izračunati.