Sredina jula, vrhunac sezone - a u srcu Dubrovnika zjapi prazno 471 smeštajni kapacitet za termine od 22. do 25. jula. Za grad koji se decenijama hvalio da nema slobodnog ležaja u leto, ovo je slika koju lokalci nazivaju neviđenom.

„Nikad više praznih smeštaja u srcu sezone u Dubrovniku“, kaže jedan stanovnik. Drugi dodaje da „ceo grad priča koliko je užasna sezona i da niko nije rezervisao ni polovinu jula i avgusta“. Za mnoge iznajmljivače, jul i avgust se pune samo do pola - katastrofa za biznis koji celu godinu živi od ova dva meseca.

Razlog nije misterija - cene su jednostavno izmakle kontroli. Desetodnevni boravak u standardnom apartmanu dostiže do 1.500 evra, obrok u restoranu traži budžet i do 2.000, a jedna kugla sladoleda košta 5 evra. Kada letovanje na Jadranu počne da košta koliko egzotična destinacija, turista pravi račun - i odlazi na drugo mesto.

A drugo mesto je sve više Španija, koja ove godine beleži rekordan broj turista i 7,8 odsto veću potrošnju, sa nižim cenama u svim kategorijama. Tržište prati logiku koju svaki trgovac zna: ako naplaćuješ previše, kupac ide kod konkurencije.

Za nas na Balkanu ovo je direktno relevantno - Hrvatska je letnja destinacija za hiljade porodica iz regiona, uključujući mnoge iz Makedonije. I tu je pouka koja važi i za nas: lepa priroda i stara slava nisu dovoljni ako cena tera ljude. Dubrovnik ima more, zidine i sunce - ali ako račun plaši, gost će gledati to isto more sa jeftinije obale. Pitanje za svaku turističku destinaciju je isto: koliko dugo može da se živi od reputacije pre nego što tržište kaže dosta?