Državni zavod za statistiku objavio je brojke koje zvuče kao olakšanje - ali samo ako ne gledate predaleko unazad. Troškovi života u junu smanjeni su za 0,5 odsto na mesečnom nivou u odnosu na maj. Hrana je pojeftinila, i na prvi pogled džep odahne.

Problem je u godišnjoj slici. U poređenju sa istim mesecom lane, troškovi života viši su za 3,4 odsto, a maloprodajne cene porasle su za 3,6 odsto. Drugim rečima, mesečni pad je sitna pauza u uzlaznoj liniji koja traje godinama. Jedno smanjenje od pola procenta ne vraća pare koje je inflacija pojela u prethodnim mesecima - to samo znači da ovog meseca nije poskupelo.

Kad se pogleda šta je najviše poskupelo na godišnjem nivou, slika postaje konkretna. Alkohol i duvan su na vrhu sa rastom od 9,3 odsto, praćeni transportom sa 6,2 odsto. Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 2,5 odsto, a gotovo isto toliko i stanovanje, voda, struja i komunikacije. Nameštaj i oprema za domaćinstvo porasli su za 4,2 odsto. Znači - gotovo sve što čovek mora da kupi da bi živeo.

Zvanična poruka biće da se inflacija smiruje, i statistički to je tačno za jun. Ali porodica koja puni korpu svake nedelje ne oseća statistiku - oseća ukupan zbir od dvadeset i više meseci poskupljenja. Kad se vlast hvali mesečnim padom, vredi pitati: u odnosu na šta? Ako su cene pale za pola procenta pošto su skočile za desetak odsto za godinu dana, to nije pobeda - to je predah. Pitanje je da li posle njega sledi pravo smirenje ili tek nov ciklus naviše.