Iran je poručio Bugarskoj da ne postaje „saučesnik u agresiji i ratnim zločinima” ako dozvoli američkim vojnim avionima da slete na njenu teritoriju. Poruka susedu na Balkanu - zemlji članici EU i NATO-a, na nekoliko stotina kilometara od Skoplja.

Povod je konkretan. Bugarska je najavila da će tražiti parlamentarno odobrenje za stacioniranje do osam američkih aviona za dopunu goriva u vazduhu na vojnoj bazi Bezmer, oko 260 kilometara jugoistočno od Sofije. Avioni-cisterne ne pucaju sami po sebi - ali oni su ono što borbenim i bombarderskim avionima omogućava da lete dalje i duže. Iran odlično zna šta to znači.

„Svaka bugarska saradnja koja bi omogućila američke operacije protiv Irana predstavljala bi saučesništvo u agresiji i ratnim zločinima”, izjavio je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei. Pozvao je Sofiju da izbegne da postane „saučesnik agresora i onih koji krše pravo”.

Retorika je oštra, ali pitanje pod njom je ozbiljno: koliko jedna mala balkanska zemlja zaista odlučuje o svojoj teritoriji kad je veći igrači traže kao logističku stanicu? Bugarska zvanično odlučuje preko sopstvenog parlamenta. Ali odluka se donosi pod pritiskom s dve strane - iz Vašingtona, koji traži pristup, i iz Teherana, koji preti posledicama.

Za čitaoca ovde, geografija je dovoljno jasna da ne treba objašnjavati. Kad se Bliski istok i velika sila sudaraju, a scena za njihov sudar postaje vojna baza u susedstvu, niko na Balkanu na to ne gleda kao na daleku vest. Ovo znamo napamet - male zemlje retko biraju ratove u koje se uvlače.