Rok za novi Izborni zakonik istekao je, a vlast ima gotov naslov za javnost: Makedonija izgubila oko 4 miliona evra evropskih sredstava, a kriva je opozicija. Samo što se, u celoj priči o izgubljenim milionima, prećutkuje jedna brojka koja udara mnogo bliže nama - oko 10 miliona evra javnog novca koji će najveće partije ponovo podeliti međusobno.

Time što je propala reforma, na snazi ostaje postojeći model plaćenog političkog reklamiranja. To znači da će država i dalje puniti partijske budžete našim novcem - pod izgovorom da tako funkcioniše demokratija. PP Levica, koja je otvorila ovo pitanje, tvrdi da baš to nikome ne smeta od dve najveće partije.

Prema partiji, u završnici pregovora VMRO-DPMNE je odgurnula temu jedne izborne jedinice - iako je baš to bilo jedno od sopstvenih predizbornih obećanja - i umesto toga otvorila novo pitanje o glasanju iz inostranstva. SDSM, pak, odbila je da prisustvuje koordinativnom sastanku za usaglašavanje oko jedne izborne jedinice. Rezultat: nema novog zakonika, nema jedne izborne jedinice, nema ukidanja plaćanja za političko reklamiranje.

Ovde vredi zastati. Reforma se prodavala kao demokratizacija, a pala je u trenutku kad je trebalo da dotakne dve stvari koje direktno čuvaju prednost najvećih partija - šest izbornih jedinica i državni novac za reklame. Poklapanje? Ili je baš to bila poenta?

Kad se javnosti serviraju izgubljeni evropski milioni kao vest dana, lako je prevideti da isti oni koji žale za 4 miliona spolja, ćute za 10 miliona iznutra. Pitanje nije ko je izgubio evropski novac. Pitanje je kome je odgovaralo da reforme nema - i ko će platiti tih 10 miliona. Odgovor je, kao i dosad, mi.