Dvadeset pet godina od Karpalaka. Zastave, venci, počasna straža, ministri. Sve što protokol predviđa - urađeno je. Ono što nedostaje isto je ono što nedostaje svake godine: spomen-obeležje. Ne ploča pored bankine - obeležje.

Osmog avgusta 2001. godine, kolona vozila sa armijskim rezervistima putovala je ka ratištu kod Tetova kada je dočekana iz zasede. Autobus je pogođen ručnim bacačem i zapalio se. Poginulo je deset branilaca, svi iz Prilepa: Sašo Kitanovski, Nane Naumoski, Branko Sekulovski, Marko Despotovski, Erdovan Šabanovski, Ljube Grujoski, Darko Veljanovski, Vebi Rušitovski, Goran Minoski i Pece Sekulovski.

Događaj se odigrao pet dana pre potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma 13. avgusta 2001. godine. Tih pet dana su cela razlika između čoveka koji je dočekao mir i čoveka koji nije.

Na spomen-ploču sa imenima cveće su položile delegacije Vlade, predvođene ministarkom obrazovanja Vesnom Janeskom i ministrom sporta Borkom Ristovskim, predstavnici Kabineta predsednika, ARM, rodbina i prijatelji poginulih.

Premijer Hristijan Mickoski poručio je da 8. avgust ostaje „zauvek urezan u kolektivno pamćenje” i da je Karpalak „naša zajednička rana, ali i naša obaveza da pamtimo”. Ministar odbrane Vlado Misajlovski rekao je da žrtva branilaca nikada neće biti zaboravljena.

Ono što se ne kaže na komemoraciji

Rekao ga je Jovan Trajkovski, učesnik sukoba iz 2001. i član udruženja vojnih rezervista iz Prilepa, i to je rečenica koja je ostala da visi u vazduhu iznad svih protokolarnih govora: „Dvadeset četiri godine polažemo cveće na običnu bankinu pored puta, bez ikakvog spomen-obeležja. Nijedan vladin funkcioner nije imao hrabrosti da izgradi odgovarajući spomenik.”

Dvadeset pet budžeta. Dvadeset pet godišnjica na koje se dolazi sa vencima i odlazi sa obećanjem. Pitanje nije da li država ima pare za spomenik - ima za daleko nepotrebnije stvari. Pitanje je zašto nešto što ne traži ni zakon, ni pregovore, ni saglasnost nekog drugog nije urađeno za četvrt veka.

Porodice ne traže ništa što neko treba da im dozvoli. Traže mesto na koje će doći, a koje nije bankina pored autoputa. Ako sledeća godišnjica ponovo bude izgledala isto, to više neće biti propust - to će biti odluka.