Noć nad Kijevom ponovo se pretvorila u vatru. U talasu od oko 20 balističkih raketa ispaljenih za samo petnaest minuta, praćenih dronovima, ruska vojska pogodila je ukrajinsku prestonicu - i ponovo se na udaru našlo ono najranjivije: energetska infrastruktura pred zimu.

Bilans je težak. Najmanje 8 poginulih - sedmoro u Kijevu, jedan u oblasti Buča - i preko 34 povređena. Pogođena je hidroelektrana u Višgorodu, stambene zgrade širom grada, delovi Buče i Irpina. Prekidi u struji i vodi zahvatili su delove Kijevske oblasti, a gust crn dim prekrio je veliki deo grada. Udari su se proširili i na Dnjepropetrovsk, Kirovograd i Vinicu.

Gradonačelnik Vitalij Kličko saopštio je da spasilačke ekipe izvlače ljude iz ruševina, a potraga pod ruševinama se nastavlja. Ovo nije prvi napad ovog tipa i, nažalost, neće biti poslednji - ciljanje struje i vode pred hladne mesece postalo je prepoznatljiva taktika u ovom ratu.

Iza brojki uvek stoji nešto što brojke ne govore. Osam poginulih nije statistika; to je osam porodica za koje je rat prestao da bude vest na ekranu i postao rupa u domu. Iz ove daljine lako je da nam Ukrajina postane samo naslov među drugim naslovima. Ali svako ko pamti kako izgleda kad sirena zavija nad sopstvenim gradom - a Balkan pamti - zna da iza svake „pogođene infrastrukture“ sede obični ljudi koji žele samo još jednu mirnu noć.