Od 1. jula Kumanovo se vratilo na staro - besplatni gradski prevoz je gotov, a karte se ponovo plaćaju. Opštinski savet odlučio je da ukine subvenciju koja je trajala oko tri i po godine, uvedenu još u jeku energetske krize. Kumanovčani sada plaćaju po zonama: 30 dinara za prvu zonu, pa naviše - 40, 60, 80, 100, sve do 120 dinara za šestu zonu.

Opština je subvenciju pravdala stvarima koje zvuče dobro na papiru: manji trošak za domaćinstva, podsticaj ljudima da koriste javni prevoz umesto automobila, manje gužve i čistiji vazduh. I tri i po godine, to je bila jedna od retkih gradskih mera koja je direktno ulazila u džep običnim ljudima.

Ali i dok je trajala, priča nije bila jednoglasna. Jedni su tražili da se nastavi zauvek, drugi su govorili da je besplatno trebalo da ide ciljano - za učenike, studente i socijalno ranjive, ne za svakog. Bilo je i primedbi da su ujutru autobusi prepuni, a da su najviše profitirali oni sa kraćih ruta. Klasična balkanska dilema: kada je nešto besplatno za sve, da li je pravedno ili je samo jeftinije ukinuti ga nego dorediti?

Sada kada račun opet plaća putnik, pitanje za opštinu ostaje otvoreno. Ako su razlozi za subvenciju - manje automobila, čistiji vazduh, lakši budžet porodica - bili validni pre tri i po godine, šta se tačno promenilo danas osim toga da su pare potrošene? Ukidanje je najlakši potez. Teži, onaj koji traži rad, bio bi da se nađe model gde prevoz ostaje dostupan onima kojima zaista treba.