Na svečanosti povodom 9. maja - Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope - premijer Hristijan Mickoski ponovio je ono što njegova politička platforma drži kao temelj: "Trgovinu identitetom nikad neću da pravim. Čast nema cenu i nikad neću naneti štetu državi." Rečenica na koju će pola države klimnuti glavom, a druga polovina podrugljivo se nasmejati - jer su je već čuli od svih prethodnika.

Kontekst je važan. Mickoski nastupa u trenutku kada ga opozicija optužuje za blokiranje evrointegracijskog puta, dok njegova sopstvena koalicija tvrdi da je sve to deo unutrašnje odbrane od novih pritisaka za ustavne izmene. Premijer zauzima srednju poziciju - "Evropa je naš jedini put, ali moramo razgovarati o rešenjima sa kojima ćemo ići napred, ne onim koji će opteretiti buduće generacije."

Kako reče Mickoski, "Evropa je vera u ljudsko dostojanstvo, u demokratiju, u vladavinu prava, u poštovanje različitosti, i u pravo svakog naroda da slobodno trasira svoj put." Retorika koja u evropskim prestonicama zvuči poznato, i koju u našoj svakodnevici više puta slušamo - ali retko praćena konkretnim institucionalnim koracima.

Pitanje koje Mickoski ne odgovara je: šta konkretno znači "put napred" u ovom trenutku? Bugarski pritisci za ustavne izmene su konkretni. Francusko-slovenački predlog za novu formulu je dokument. Mickoski govori u principima - a u praksi to je politika odlaganja. Pitanje koje građanin postavlja: odlaganje je strategija, ili samo način da se preživi još jedan politički ciklus?

Zasada, naša pozicija je jasna samo u jednoj stvari - neće se napraviti ustavne izmene bez španskih motiva. Šta dolazi posle toga, određuju izbori, pregovori, i pritisci. Kao i u svakom političkom letu na Balkanu - svi obećavaju identitet, malo ko ima snagu da ga odbrani.