Cena nafte „Brent” prvi put od kraja maja ponovo je preskočila granicu od 100 dolara po barelu. Skok nije slučajan - dolazi pravo iz Crvenog mora, gde svaki hitac pravi talas koji stigne do svake benzinske pumpe u svetu.

„Brent” iz Severnog mora skočio je za 6,77 odsto, do 100,512 dolara po barelu. Uzrok? Huti, podržani od Irana, ponovo udaraju po brodovima u Crvenom moru. To znači skuplja osiguranja za tankere koji prevoze naftu i gas, i duže rute - jer brodovi izbegavaju zone sukoba. Svaki zaobiđeni kilometar je trošak koji na kraju neko plati.

Brojke koje navode analitičari su surove: „Brent” je i dalje oko 20 dolara ispod aprilskih vrhova, ali već 28 dolara iznad nivoa pre nove eskalacije na Bliskom istoku. Američka nafta (WTI) trguje se oko 84,50 dolara. Tržište, drugim rečima, ponovo miriše krizu.

A zašto je ovo važno i van berze? Zato što skuplja nafta ne ostaje na grafikonu. Ona se pretvara u višu inflaciju, a centralne banke tada dobijaju izgovor da drže ili dižu kamate. Skuplji kredit, skuplji prevoz, skuplja svaka kutija koja putuje kamionom ili brodom.

Balkan zna ovu priču napamet - tenzija na jednom kraju sveta, a poskupljenje na drugom. Da li će ovaj put biti drugačije? Kada se veliki igrači svađaju u Crvenom moru, retko se dešava da se plamen zaustavi baš na granici sukoba.

Zasad analitičari opisuju trenutni skok kao „ozbiljnu geopolitičku i ekonomsku pretnju”. Prevedeno na jezik koji svi razumemo: dok traje napetost, niko ne obećava da će sutra biti jeftinije.