Sto sati bez prekida. Toliko traje festival trčanja i hodanja „No Finish Line Skopje”, čiji je domaćin od juče Opština Aerodrom. Na startu ispred sportskog centra „Jane Sandanski” okupili su se deca, roditelji i građani - i nijedan od njih ne trči za medalju.

To je i cela poenta formata. Svaki pređeni kilometar pretvara se u pomoć Dečjoj bolnici „Kozle”. Može da se trči, može da se pešači, tempo nije važan - važno je da brojač ide sto sati i da svaki korak ima vrednost.

Format je dobro smišljen baš zato što uklanja prepreku. Humanitarna trka obično traži od čoveka da bude u formi ili da plati kotizaciju. Ovaj događaj traži samo da izađe i da hoda - što znači da i osmogodišnje dete, i roditelj s kolicima, i čovek koji decenijama nije trčao imaju istu ulogu u rezultatu.

Ovde vredi pomenuti i drugu stvar koju događaj čini: drži ime „Kozla” u javnom prostoru. Dečja bolnica se ne pojavljuje često u vestima osim kada nešto nedostaje - aparat, odeljenje, novac. Sto sati hodanja ispred „Jane Sandanskog” drugačiji je način da se ona pomene, i bolji od godišnjeg ciklusa apela.

Iz Opštine Aerodrom kažu da će u narednih sto sati to biti mesto za sport, druženje i humanost. To je formulacija iz saopštenja. Cifra koja će govoriti više biće ona koja se objavi na kraju - koliko je kilometara prehodano i šta je od toga stiglo do bolnice.