Dejvid Geta je završio, publika je otišla, a ekipe Grada Skoplja izvadile su metle. Raščišćavanje otpada oko stadiona i u Gradskom parku trajalo je do ranih jutarnjih časova.

Gradonačelnik Orce Đorđievski napisao je da su se radnici „s mnogo truda i posvećenosti pobrinuli da iza velike proslave ostanu lepe uspomene, a ujutru prostor ponovo bude čist i uredan”. I dodao rečenicu koju vredi zadržati: „Upućujem iskrenu zahvalnost svakom radniku koji je noć proveo na terenu. Njihov trud, često daleko od pažnje javnosti, zaslužuje poštovanje svih nas.”

To je retka izjava - gradonačelnik koji o koncertu sa svetskim imenom govori o ljudima s metlama, a ne o sebi na bini. I tačna je u svakoj reči: rad komunalnih ekipa zaista se odvija daleko od pažnje javnosti, obično zato što kada je dobro obavljen, niko nema šta da vidi.

Posao koji ne ulazi u budžet događaja

Tu je i deo koji obično niko ne broji. Veliki događaj ima cenu koja se objavljuje - produkcija, izvođač, bina, obezbeđenje. Ima i drugu cenu, koja retko ulazi u kalkulaciju: smena radnika na terenu celu noć, vanredni kamioni, gorivo, prekovremeni sati, kontejneri koji se prazne duplo.

Taj račun plaća Grad, ne organizator - i on se ne pojavljuje ni u jednom saopštenju o tome koliko je spektakl koštao. Kada sledeći put neko kaže da je jedan događaj koštao nula dinara, vredi pitati da li u tu nulu ulazi i noćna smena oko stadiona.

Ništa od ovoga nije zamerka radnicima, niti gradonačelniku koji ih je pomenuo. Naprotiv - oni su jedini deo cele priče o kojem nema ni dileme ni nepoznatog iznosa. Zna se tačno šta su uradili i kada, i ujutru je prostor bio čist. To je više nego što se može reći za neke druge stavke iste proslave.