Kada umre kralj u zemlji od pet i po miliona ljudi, plan se ne piše tog dana. Norveška ga ima spremnog još od 1991. godine, kada se Harald Peti popeo na tron posle smrti svog oca Olafa Petog. Zove se „Operacija K”, po norveškoj reči konge - kralj. Harald je preminuo 28. avgusta, u 89. godini, i plan se aktivirao odmah.

Ono što je usledilo studija je o tome kako jedna država pretvara žalost u logistiku. Oslo će biti delimično zatvoren na dan sahrane, 9. septembra, i dan ranije. Fudbalske utakmice su otkazane. Tramvaji u centru staju. Stanica Stortinget je zatvorena. Određeni deo vazdušnog prostora nad gradom zatvara se u tačno određenim satima. Hoteli su rekvirirani za državne delegacije, što znači da se turisti sa rezervacijom sele negde drugde.

Katedrala u Oslu ima manje od hiljadu sedišta. Za sahranu na koju dolaze kraljevski domovi Švedske, Danske, Belgije, Holandije i Japana, to je matematički problem koji nema lepo rešenje. Neko će biti u crkvi, neko neće. Programi za sahranu biće prevedeni za goste koji ne govore norveški - ideja preuzeta sa sahrane pape Franje.

Veličina operacije meri se u avionima. Kada je Olaf sahranjen 1991. godine, 70 aviona dovelo je svetske lidere u Oslo i to se tada smatralo najvećom bezbednosnom operacijom u istoriji zemlje. Ova se očekuje da bude veća. Britanska vlada pomogla je u planiranju - imaju sveže iskustvo sa sahranom Elizabete Druge.

Novi kralj Hokon Osmi proglasio je mesec dana zvanične žalosti za kraljevski dom, do 9. oktobra. Svi zvanični angažmani su otkazani osim ustavnih obaveza: sednice vlade, otvaranje Stortinga i nekoliko audijencija. Kraljevska porodica i dvorsko osoblje nose tamnu odeću ili uniforme sa trakama za žalost. Kraljevska imanja ostaju zatvorena za posetioce.

U svemu tome, najzanimljivija figura je ona koja najmanje govori. Ingrid Aleksandra, 22 godine, sada je prestolonaslednica Norveške. Ona i njen otac 4. septembra prvi put će se pojaviti u novim ulogama - primaće saučešće od Saveta za saradnju među verskim zajednicama, od vojnih predstavnika, od članova Samskog parlamenta i od vlade. Nijedan od tih događaja neće biti spektakl. Upravo je to poenta.

Norveška monarhija je jedna od najmanje raskošnih u Evropi i ta skromnost nije slučajna - ona je njena politička strategija. Čak i sada, kada država zatvara pola glavnog grada, ton ostaje uzdržan. Mete-Marit, supruga novog kralja, odvezena je u bolnicu nakon što je proglašenje završeno; njena hronična plućna fibroza javno je poznata još od 2018. godine. Za razliku od drugih dvorova, ovo se niti krije niti dramatizuje.

Balkan zna obe verzije - i države koje sahranjuju rukovodioce uz tri dana televizijskog prenosa, i države koje ne mogu da organizuju ni korak bez improvizacije. Norveški pristup nije ni jedno ni drugo. To je plan napisan pre 35 godina za koji se niko nije nadao da će ga upotrebiti, a kada je došao dan - radio je.