Redžep Tajip Erdogan sutra će u Biškeku ponuditi Vladimiru Putinu da Ankara ponovo sedne na mesto posrednika između Moskve i Kijeva. Informacija dolazi iz izvora u turskoj vladi: Turska je spremna da doprinese rešavanju sukoba i da posreduje između strana.

Ponuda nije nova. Upravo je to i najzanimljiviji deo nje.

Ankara je ovo već probala

Još 2022. godine Istanbul je bio domaćin prvih ozbiljnih direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine. Kasnije je, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, Turska bila deo sporazuma koji je omogućio izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora. Ni jedno ni drugo nije preraslo u trajan politički dogovor.

Poziciju joj omogućava upravo status Turske: članica NATO-a, podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali se nikada nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije. Kada su svi ostali zatvorili kanale, Ankara ih drži otvorenim i prema Moskvi i prema Kijevu. To je realpolitika u svom najčistijem obliku - i funkcioniše, bar za onoga ko je vodi.

Moskva kaže da vrata nisu zatvorena, ali ima uslove

Kremlj mesecima ponavlja istu formulaciju: Rusija nije zatvorila vrata za pregovore, ali svaki dogovor mora da uzme u obzir stanje na frontu i ruske uslove. Portparol Dmitrij Peskov sredinom jula rekao je da nema direktnih izgleda za obnavljanje pregovora sa Kijevom, ali da Moskva ostaje otvorena za njih.

Putin je otišao korak dalje krajem juna: Rusija je spremna za mirovne pregovore na osnovu dogovora postignutih u Istanbulu, modaliteta razmatranih u Ankari i, kako je naglasio, „realnosti na terenu”.

Ta poslednja fraza je cela poenta. Za Moskvu „realnost na terenu” znači da se četiri i po godine rata ne mogu izbrisati i vratiti pregovarački sto iz 2022. godine. Za Kijev, priznavanje promena granica kao svršenog čina upravo je ono što ne dolazi u obzir. Obe strane kažu da su otvorene za pregovore - i obe definišu početnu tačku koju ona druga ne prihvata.

Crno more ulazi direktno u razgovor

Drugi veliki deo susreta je Crno more. Ruski predsednički savetnik Jurij Ušakov već je potvrdio da će njih dvojica razgovarati o stanju u crnomorskom basenu. Napadi na luke, brodove i logističku infrastrukturu ponovo vraćaju tu temu na sto.

Za Tursku to nije apstraktna diplomatija. Ona kontroliše Bosfor i Dardanele i praktično je ključna država za vojni i trgovinski režim celog Crnog mora. Ankara ne nudi samo prostor za susrete - ima direktan interes da se sukob ne prelije na pomorske pravce koji vode do njenih obala.

Zašto baš sada

Ponuda dolazi u trenutku kada i Vašington traži način da oživi diplomatski kanal. Direktor CIA Džon Retklif je, tokom nedavne tajne posete Moskvi, lansirao ideju o susretu Donalda Trampa, Putina i Volodimira Zelenskog.

Susret u Biškeku zakazan je odmah posle glavnih događaja samita Šangajske organizacije za saradnju. Turska nije punopravna članica, nego partner u dijalogu - ali Erdogan godinama koristi tu organizaciju da ojača odnose sa Rusijom, Kinom i centralnoazijskim državama.

Dakle, tri strane istovremeno traže vrata nazad ka pregovaračkom stolu, a niko ne kaže pod kojim uslovima bi ih otvorili. Da li je ovo pravi preokret ili još jedan krug diplomatske fotosesije, videće se posle Biškeka - ali ne po saopštenjima iz Biškeka.