Angela Merkel izašla je pred građane sa porukom koja bi pre deset godina zvučala bizarno: moramo zaista da se borimo za demokratiju. Izjava je došla na skupu u Berlinu, nedelju dana pred pokrajinske izbore u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra, gde Alternativa za Nemačku vodi sa oko 40 odsto.

- Verujem da sada ponovo moramo da uradimo nešto što decenijama nismo morali - zaista da se borimo za ovu demokratiju, da stanemo iza nje, da budemo malo hrabri, da stojimo iza svojih reči - rekla je bivša kancelarka.

Brojevi iza poziva

Poslednji ZDF Politbarometar stavlja AfD na 40 odsto. CDU aktuelnog pokrajinskog premijera Svena Šulcea ima 23. Levica je na 13, SPD na devet, Zeleni na šest, a FDP i Savez Sare Vagenkneht na po tri odsto - ispod cenzusa. Anketa je sprovedena od 25. do 27. avgusta na uzorku od 1.053 birača.

Drugo istraživanje daje AfD čak 42 odsto, naspram 22 za CDU. Pri takvoj razlici, zavisno od toga koliko partija pređe cenzus, otvara se i pitanje da li AfD može da se približi apsolutnoj većini mandata. Kandidat za premijera je 35-godišnji Ulrih Zigmund, koji pokušava da partiju prvi put dovede na čelo jedne nemačke pokrajine.

Ono što je Merkel priznala, a drugi izbegavaju

Najvažnija rečenica iz njenog nastupa nije bio poziv na hrabrost. Bilo je to priznanje da se rast AfD više ne može objašnjavati osobenostima nekadašnje Istočne Nemačke.

- To je postalo sveukupno nemački fenomen - rekla je Merkel.

Partija je i dalje najjača na istoku, ali je poslednjih godina ojačala i u zapadnim pokrajinama. Merkel je naglasila da većina Nemaca ne glasa za AfD - i odmah zatim opisala gde je partija zaista pobedila: uspela je da nametne teme oko kojih se vrti gotovo cela politička rasprava. Prema njenim rečima, AfD je delimično uspeo „od jutra do večeri da određuje sve naše razgovore”, zbog čega se sve manje čuje šta druge partije zapravo nude.

To je poraz koji se ne meri u procentima. Kada jedna partija piše dnevnu agendu, ostali igraju na njenom terenu čak i kada je napadaju.

Partija pod nadzorom koja je udvostručila podršku

Pokrajinska služba za zaštitu ustava još je u novembru 2023. godine klasifikovala tamošnji ogranak AfD kao „potvrđenu desničarsko-ekstremističku težnju”. Posle opsežne analize zaključila je da politički rad pokrajinske AfD udara u osnovne principe nemačkog ustavnog poretka, uključujući zaštitu ljudskog dostojanstva i demokratski princip.

Partija to odbacuje i tvrdi da se službe koriste za političku borbu protiv nje. Pokrenut je i sudski postupak protiv klasifikacije, čija glavna faza trenutno miruje dok se čekaju odluke u povezanim sporovima na saveznom nivou.

A u međuvremenu - klasifikacija nije zaustavila partiju. U Saksoniji-Anhaltu AfD je za nekoliko godina praktično udvostručio podršku. To je podatak vredan pažnje: institucionalna oznaka „ekstremistički” ne samo da nije odbila birače, nego je tekla paralelno sa njihovim udvostručavanjem.

Zašto se ovo čita i odavde

Nemačka je decenijama bila zemlja koja je na kontinentu držala granice dozvoljenog u politici, i po čijem su se aršinu merili svi drugi. Kada se ta granica pomera u zemlji koja ju je postavila, pitanje ne ostaje nemačko. Ako služba za zaštitu ustava i mejnstrim politika zajedno ne mogu da preokrenu trend, šta tačno ostaje kao mehanizam?

Odgovor na to daće birači 6. septembra - ne analitičari.