Makedonija je dobila novi način da odlučuje o jednom od najličnijih pitanja - šta se dešava sa telom posle smrti. Skupština je usvojila izmene Zakona o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela, kojima će svaki punoletni građanin, putem izjave kod izabranog lekara, sam odlučiti da li želi da bude donator organa.

Zakon je izglasan sa 58 glasova „za" i 6 „protiv". Izjava će se upisivati u nacionalni elektronski zdravstveni sistem „Moj Termin", a građanin će moći da promeni odluku u svakom trenutku. Ovim se sistem prebacuje na model informisanog pristanka i ličnog izbora - umesto pretpostavki o tome šta je preminuli želeo.

Izmene proširuju i krug živih donatora: pored postojećih rođaka, sada se uključuju i rođaci do četvrtog stepena, odnosno i prvi rođaci, uz zadržan zaštitni mehanizam preko etičke komisije koja proverava da li je čin dobrovoljan i bez prinude.

Ideja je dobra, ali pravi test tek dolazi. Donacija organa u Makedoniji godinama zaostaje, ne zbog nedostatka zakona, već zbog nepoverenja, neinformisanosti i slabog sistema za transplantacije. Izjava kod izabranog lekara ne znači ništa ako pacijent koji čeka bubreg nema gde da ga dobije na vreme. Zakon je korak; pitanje je da li će iza njega stati i sistem koji zaista spasava živote.