Šesnaest povređenih, većina u Primorskom okrugu Odese. Visoka stambena zgrada, petospratnica, obdanište, tržni centar, hotel, administrativne prostorije, skladišta, garažni kompleks. Desetine autobusa i vozila uništeno. Meta noćnog ruskog udara nije bila vojna infrastruktura. To je bio sam grad.

"Najveća šteta zabeležena je u Primorskom okrugu", saopštio je Serhij Lisak, šef lokalne vojne administracije. Preko 280 spasilaca i 68 mašina za intervenciju. Povezani centar za pomoć stanovništvu odmah je aktiviran. To je sad rutina u Odesi - grad od 2022. godine ne prestaje da bude meta.

U noći 30. aprila, kad su Putin i Tramp razgovarali u toploj telefonskoj razmeni o "sličnim ocenama Zelenskog", Odesa je gorela. Ne rat velikih sila - rat protiv običnih ljudi koji ne učestvuju u pregovorima, samitima, "vremenskim rokovima" za kraj sukoba.

Odesa je simbol nečeg specifičnog. To nije front, to je grad - mesto u kome se govori ruski, a koje odbija da napusti Ukrajinu. Zato su i ruski udari ovde drugačiji - imaju cilj da nešto dokažu. Da Ukrajina ne može da odbrani ni toliko važan simbol.

Za Balkan, koji takođe živi u prostoru gde gradovi često postaju simboli političkih bitaka (Sarajevo, Vukovar, Priština) - slika je poznata. Udari na civilne objekte sa jasnom porukom: ako mesto ima značaj, udri u mesto. Istorija 20. veka nas je naučila da to nikad ne funkcioniše dugoročno. Ali to nikad nije sprečilo moćne da ga koriste.