Iza zatvorenih vrata, u domovima koji bi trebalo da budu utočište, dešavaju se stvari od kojih se diže kosa. Policija je privela tri lica u nekoliko odvojenih slučajeva porodičnog nasilja - premlaćivanje dece, pretnje oštrim predmetima i razbijanje pokućstva sekirom.

Slučajevi su različiti, ali šema je ista: nasilje u krugu porodice, tamo gde žrtva najmanje može da pobegne. Privođenja pokazuju da je sistem reagovao, ali pitanje koje ostaje jeste koliko je dugo trajalo to nasilje pre nego što je neko pozvao policiju - i koliko sličnih slučajeva nikada ne stigne do prijave.

Porodično nasilje na Balkanu se predugo tretiralo kao „privatna stvar" iza koje ćute i susedi i institucije. Svako privođenje je dobra vest, ali stvarna mera nije koliko je počinilaca uhvaćeno, već koliko je žrtava zaštićeno na vreme. Da li ih sistem štiti pre nego što se dogodi najgore, ili samo reaguje pošto je sekira već izvađena?