U 96. godini preminula je princeza Sveva Romanov, jedna od poslednjih živih veza sa svetom ruske carske porodice pre revolucije. S njom je otišla cela jedna epoha - generacija aristokrata rođenih između dva sveta, koji su stari poredak pamtili samo iz priča starijih.

Rođena kao grofica Sveva dela Gerardeska u Toskani, poticala je iz italijanske plemićke porodice čija se loza proteže do desetog veka - toliko stara da se ime njenih predaka pominje čak i kod Dantea. Detinjstvo je provela na porodičnom imanju u Toskani, gde je njen otac uzgajao stoku i proizvodio vino, a obrazovanje je dobijala privatno, kod kuće.

Sudbina ju je okrenula ka Rusiji 1950. godine, na jednoj zabavi u Rimu. Tamo je upoznala princa Nikolaja Romanoviča Romanova, pra-pra-unuka cara Nikolaja I. Njih dvoje venčali su se u januaru 1952. u crkvi Arhanđela Mihaila u Kanu. Iz braka su se rodile tri kćeri - Natalija, Elizaveta i Tatjana - a život su delili između Švajcarske zimi i Italije u ostatku godine.

Njena porodica ju je opisala kao pravu princezu i jednu od poslednjih predstavnica svoje generacije. To nije samo sentimentalna fraza - smrću ljudi poput Sveve, veza sa predrevolucionarnom Rusijom postaje sve više stvar arhiva i sve manje živog sećanja.

Priče poput ove na Balkanu ne zvuče tuđe. I ovde istorija starih porodica, kraljevskih loza i imperija koje su nestale živi u pričama koje se polako gube sa svakom generacijom. Pitanje je ko će ih pamtiti kada odu i poslednji koji su bili tamo.