Opozicija tvrdi da dva inspektora Državnog prosvetnog inspektorata sprovode hajku na direktore škola koji nisu partijski poslušnici. Ministarstvo odgovara da je reč o pokušaju manipulacije javnošću. Između ta dva saopštenja stoji institucija koja nijednom nije progovorila sama o sebi.

Optužba

Jovanče Manaskov iz Komisije za obrazovanje pri SDSM na konferenciji za novinare naveo je i imena: Mirjana Naskovska i Toni Iliev. Prema njegovim tvrdnjama, njih dvoje u više škola sprovode vanredne inspekcijske nadzore po predstavkama slične ili identične sadržine, a istovremeno su kadrovski unapređivani ili nagrađivani.

„Ovakav postupak pritiska i smene nepodobnih direktora odvija se i u srednjoj školi u Skoplju ‘Pance Arsovski’, gde postupaju upravo ova dva inspektora”, tvrdi Manaskov. Dodao je da već ima direktora koji su osporili rešenja o razrešenju, da su neki postupci pred drugostepenim organima i da je Upravni sud u nekim slučajevima intervenisao i vratio postupak na ponovno odlučivanje, sa meritornim odlukama u korist smenjenih direktora.

Opozicija je zatražila proveru postupanja inspektora, kriterijuma za njihova kadrovska unapređenja i dodatne naknade, kao i načina raspodele predmeta. „Škole nisu partijski štabovi. Direktori nisu partijski poslušnici”, poručio je Manaskov.

Odgovor

Iz Ministarstva obrazovanja i nauke reaguju da je tvrdnja kako se inspekcijski nadzori koriste za političke obračune i smenu nepodobnih direktora pokušaj manipulacije javnošću. Njihov glavni argument je strukturni: sastav Državnog prosvetnog inspektorata identičan je kao u vreme kada je SDSM upravljao institucijom, ali tada niko nije spominjao imena tih istih inspektora.

Iz MON podsećaju da je osnovna zakonska nadležnost inspektorata da sprovodi redovne kontrole nad radom obrazovnih ustanova i da postupa po predstavkama i inicijativama građana, koje se raspoređuju zavisno od raspoloživog kadrovskog kapaciteta institucije. Gde se utvrde nepravilnosti, preduzimaju se odgovarajuće mere.

Ministarstvo je diskusiju vratilo i na svoje brojke: preko 70 miliona evra uloženih u obrazovnu infrastrukturu za dve godine, novi nastavni programi, udžbenici iz svih predmeta dostupni 1. septembra, povećane plate nastavnika za preko 20 odsto i nova zakonska regulativa usklađena sa evropskim pravom.

Ono što nedostaje

Obe strane govore o inspektoratu. Inspektorat ćuti.

A pitanja na koja samo on može da odgovori krajnje su konkretna i ne traže političku procenu: koliko je vanrednih nadzora sprovedeno u poslednjoj godini, po koliko predstavki, kako se raspoređuju predmeti među inspektorima i koliko je rešenja o razrešenju direktora završilo osporeno pred Upravnim sudom. To su brojke iz sopstvene evidencije, ne mišljenje.

Kada jedna institucija prepusti odgovor dvema partijama, ona ne ostaje neutralna - ona postaje teren. I sledeći put kada bude slala inspektora u školu, direktor neće videti kontrolu, nego politiku. Upravo to je cena koja se plaća za ćutanje.