Vlada je usvojila dopunjeni rebalans budžeta za 2026. godinu, a smer novca kazuje više od svakog saopštenja. Sredstva se preusmeravaju ka socijali, poljoprivredi i kapitalnim projektima - bar na papiru, raspored deluje kao odgovor na pitanja koja građani postavljaju najglasnije.

Brojke iscrtavaju sliku. Ukupni prihodi projektovani su na 379,5 milijardi denara, a rashodi na 425,8 milijardi. Budžetski deficit ostaje 46,3 milijarde denara, odnosno 4,1 odsto bruto-domaćeg proizvoda, s projektovanim ekonomskim rastom od 3,5 odsto. Kapitalne investicije povećane su na oko 46 milijardi denara - rast od 14,5 odsto u odnosu na prvobitni budžet.

Kuda ide dodatni novac? Ka subvencijama za poljoprivredu i podršci ženama poljoprivrednicama, ka železničkom prevozu, sportu, učeničkom i studentskom standardu, zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Predviđena su i sredstva za nacionalnu SOS-liniju i dva nova centra za žrtve porodičnog i rodnog nasilja, dok su troškovi za robu i usluge smanjeni.

Na prvi pogled, ovo je budžet koji sluša. Novac za najranjivije, za poljoprivrednike, za žrtve nasilja - teško je biti protiv bilo koje od tih stavki. Ministarstvo finansija naglašava da su u rebalans ugrađeni i amandmani usvojeni na komisijskoj raspravi, što bar formalno znači da je parlament imao reč.

Ali rebalans je dokument o namerama, ne o rezultatima. Deficit od 4,1 odsto i kapitalne investicije povećane za 14,5 odsto zvuče ambiciozno - pitanje je da li će se tih 46 milijardi za kapitalne projekte zaista potrošiti, ili će ostati brojka u tabeli kao toliko puta dosad. Kad se godina završi, pravi test neće biti koliko je obećano u julu, već koliko je realizovano u decembru. Dotad, budžet koji sluša tek treba da dokaže da i daje.