Ohridski muzičar Vladimir Četkar objavio je snimak iz renoviranog Holandskog parka u Ohridu - prostora koji je nedavno dobio nove rekvizite za igru, klupe, drvene ležaljke i korpe za otpatke, a sada, kako pokazuje snimak, i redovne gomile nečistoće i vandalizma.

Sa svojim prepoznatljivim sarkazmom, Četkar se obratio nadležnima: „Gospodin 'Kakać' se vratio ovde u Holandski park i napravio svoje remek-delo." Pored „aromaterapije" i muva, kako ironično opisuje, on je pozvao da se postave kamere kako bi se identifikovali i dokumentovali oni koji zagađuju park.

Park je jedno od mesta gde se svakodnevno odmaraju deca, mladi i turisti. Pare za renoviranje su potrošene, novi izgled je tu - a ipak, za nekoliko nedelja, deo njega je pretvoren u javni toalet i mesto za uništavanje.

Ima nešto bolno poznato u ovoj slici, i nije samo ohridska. Investiramo u javni prostor, slikamo se na otvaranju, a potom isti taj prostor uništavamo sami. Kamere koje traži Četkar možda će uhvatiti nekoga - ali pravo pitanje je drugo: zašto nam za to da čuvamo nešto svoje uvek treba neko da nas gleda? Kultura javnog prostora ne gradi se kamerama, već stidom koji, izgleda, kod dela nas više ne postoji.