Budućnost ratovanja nije stigla uz svečanu promociju, već kroz blato ukrajinskog fronta. Američka kompanija Forterra otkrila je da je više od 100 njenih autonomnih vozila već devet meseci raspoređeno u borbenim zonama u Ukrajini - najveće borbeno raspoređivanje samoupravljajućih kopnenih vozila jedne američke odbrambene kompanije do sada. Javnost je saznala tek sada.

Razlog za kopnene robote surovo je jednostavan. Dronovi su stvorili front gde, kako kaže američki narednik Kori Vilkens, „nema gde da se sakriješ" - svako kretanje na otvorenom znači metu za letelice s eksplozivom, artiljeriju i mine. Zato se snabdevanje, municija i evakuacija ranjenih sve češće prepuštaju mašinama. Vozila Lancer, izgrađena na terenskim vozilima Polaris sa sopstvenim senzorskim sistemom, nose do 750 kilograma tereta - tri puta više od ukrajinskih baterijskih robota - i dobila su ključnu nadogradnju na terenu: antenu za Starlink.

Brojke iz devet meseci rada: preko 4.000 kilometara pređenih kroz više od 1.100 misija, oko 350 tona prenetog tereta i 52 evakuacije ranjenih. Ukrajinski vojnik, čiji je identitet zaštićen, direktan je: „Ovo je najvažnije bespilotno vozilo u Ukrajini. Umiremo da dobijemo još." Deo vozila je izgubljen - najčešće zaglavljeni u dubokom blatu, gde ih ruske snage gađaju na miru.

Ali iza marketinškog sjaja krije se otrežnjujuća istina: u pravoj borbi vozila uglavnom upravljaju vojnici na daljinu. Autonomija zna da vozi kroz teren, ali ne zna da prepozna neprijatelja i da reaguje - a na frontu je upravo to razlika između alata i igračke. Forterra, s preko 500 miliona dolara investicija iza sebe, sada kombinuje algoritme sa samoupravljajućih automobila s generativnom VI kako bi vozila „razmišljala" u nepredviđenim situacijama. Ukrajina je, htela-ne htela, postala najveća test-laboratorija na svetu - a iskustva iz te laboratorije sutra će kupovati armije koje nikad nisu videle blato.