Za jedan dan, granica Evrope prestala je da postoji. Više od 60.000 ljudi prešlo je u Seutu - špansku enklavu na severu Afrike - kopnom i morem. Najmanje 57 nije stiglo na drugu stranu. Grad od oko 83.600 stanovnika probudio se sa desetinama hiljada ljudi na svojim ulicama, deo njih prespavao je na otvorenom.

Španski premijer Pedro Sančez prebacio je krivicu na krijumčarske mreže i izjavio da je teritorijalni integritet zemlje ugrožen. To je formulacija koja se upotrebljava kada se nešto već desilo, a niko nema odgovor šta dalje.

Brojke koje se ne uklapaju ni u jednu procenu

Prema španskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, do 15:30 časova vratilo se preko 48.000 ljudi nazad u Maroko - brzinom od oko 150 osoba u minuti preko lukobrana Tarahal. Toliko organizovan povratak, za tako kratko vreme, govori nešto drugo osim haosa. Ne kreće se tako 48.000 ljudi ako niko nije otvorio i zatvorio kapiju.

To je i pitanje koje visi nad celim događajem. Marokanska žandarmerija je, prema snimcima koji su se pojavili, mirno posmatrala kako grupe istrčavaju iz kamiona ka španskoj granici. Kada granična služba jedne države gleda u stranu, to nije propust - to je politika.

Melilja, druga vrata

Problem nije ostao samo u Seuti. Kod graničnog prelaza Beni Enzar pokušalo je da uđe oko 500 ljudi u Melilju, drugu špansku enklavu. Čulo se i nekoliko eksplozija, raspoređene su policijske jedinice za razbijanje demonstracija, a prelaz je zatvoren još od četvrtka uveče. Predsednik enklave Huan Hose Imbroda procenio je da je tog dana ilegalno prešlo „najviše 400“ osoba.

U Nadoru, u blizini prelaza Beni Nsar, došlo je do nasilnih sukoba između snaga reda i stotina mladih ljudi, od kojih su mnogi maloletni.

U gradu: provaljeni stanovi i prazne prodavnice

U Seuti migranti provaljuju u stambene zgrade i kuće, pokušavajući da ih zauzmu. Lokalni mediji beleže da očigledno dobro poznaju španske zakone - kada jedan stan bude zauzet, iseljenje traži posebnu pravnu proceduru i postaje znatno teže. Deo onih koji su ušli obija prodavnice.

Jedan stanovnik grada opisao je stanje kao „stalne demonstracije“. Iz marokanskog grada Kastilehosa grupe ljudi pokušavale su da probiju ogradu i bacale kamenje na snage bezbednosti.

Ko drži ručicu

Ovo je trenutak koji vredi zapamtiti. Ne zato što je 60.000 ljudi prešlo - nego zato što su prešli i vratili se istog dana. Maroko je upravo pokazao koliko tačno vredi jedna evropska granica i koliko brzo može da se otvori kada Rabat proceni da mu nešto treba od Madrida ili Brisela. To nije migrantska kriza u klasičnom smislu. To je demonstracija.

Balkan zna ovu scenu napamet. Granice su se ovde godinama otvarale i zatvarale prema tome ko sa kim pregovara, a ljudi koji su kroz njih prolazili bili su poslednji koji su znali zašto. Razlika je samo u tome što se ovog puta scena odigrala na samim vratima Evropske unije, a ne negde gde Brisel može da gleda u stranu.

Pedeset i sedam ljudi je poginulo dok je neko merio svoje pregovaračke pozicije. Pitanje nije da li će Španija ojačati ogradu - to već radi. Pitanje je ko će odgovarati za tih 57, i da li će uopšte neko postaviti to pitanje kada sledeće nedelje vesti pređu na drugu temu.