Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova obratila se na 14. plenarnoj sednici Međunarodnog parlamenta za toleranciju i mir, održanoj u Sobranju, porukom koja zvuči dobro na papiru: „Tolerancija nije pasivnost, mir nije ćutanje. Tolerancija je aktivno poštovanje. Mir je svakodnevni posao."

Ona je upozorila da se svet suočava sa najvećim brojem međudržavnih sukoba od 1946. godine naovamo i progovorila protiv „poricanja identiteta, istorijskog revizionizma i korišćenja istorije kao alata za blokiranje budućnosti država". Makedoniju je predstavila kao multikulturalni primer gde je tolerancija proživljeno iskustvo, a ne uvezena retorika.

Reči su tačne. Pitanje je, kao i uvek, koliko od njih ostaje samo reči. Lako je izgovoriti da je mir svakodnevni posao u svečanoj sali punoj međunarodnih delegata; teže je to videti u svakodnevici ljudi koji žive među tim istim poricanim identitetima i istorijskim sporovima.

Zato rečenicu „mir nije ćutanje" vredi vratiti samoj predsednici kao pitanje, ne kao kritiku: ako ćutanje nije mir, onda koje su teme o kojima institucije najčešće ćute? Jer aktivno poštovanje se ne dokazuje na konferencijama o toleranciji, već upravo tamo gde je najnezgodnije progovoriti.