Ukrajinski front počinje da liči na razbacane reči. To je ono što kazuje hitna direktiva vrhovnog komandanta Aleksandra Sirskog, poslana ka svim komandantima: rotacija mora da ide po pravila, ne po ad hok odluke.

Prema naredbi, vojnik ne sme da ostane na frontu više od dva meseca. Rotacija treba da traje ne više od jedan mesec. Ova cifra zvuči administrativno - ali iza nje stoji problem koji od najmalo godinu trese ukrajinske jedinice: ljudi po šest, osum, čak i deset meseci bez zamene. Bez vode. Bez hrane. Bez lekarska kontrola.

Sirski to piše kao da je novost. Nije. Je priznanje. Komandanti dosega nisu vodili rotacije "pravovremeno i saglasno taktikama i resursima". Ko je vinoven? Svi. Komandanti. Ministerstvo za odbranu. Logističke ekipe. Sve.

U istom dokumentu, Sirski traži "medicinski pregledi i odmor po borbenim misijama". Govori za "garantovana snabdevanja sa municija i hrana". Ove reči su smešne u vojska u kojoj vojnik po dve godine u rezu gubi čak i volju za bunt. Tada reči dolaze kao predocno pismo od šefa: "od sada, takve stvari neće da se sluče".

Za Balkan, koji sa decenija pamtimo slike na iscrpene vojnike u raspored bez kraj, ovo nije nova prikazna. Iscrpenost u vojna nije znak na poraz. Je početak na poraz. Kada Sirski traži rotacije, ne govori za organizaciona efikasnost. Govori za armija koja počnuva da pađa od sopstvena težina.