Na sastanku Kolektivnog saveta ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti), Sergej Šojgu, sekretar ruskog Saveta bezbednosti, izvukao je staru rusku poruku: „Zapad mora trezveno da proceni posledice svoje politike prema Rusiji. Uveren sam da će uspešno testiranje 'Sarmata' i nuklearne vežbe prošle nedelje ohladiti žar zapadnih stratega."

„Sarmat" je interkontinentalna balistička raketa koja se u ruskoj vojnoj doktrini prikazuje kao jedan od centralnih strateških argumenata - mogućnost direktnog odgovora koji ne mora da ostane ograničen na lokalni front. Drugim rečima: ako se NATO direktno umeša, Rusija ima kapacitet da odgovori sredstvima koja ne poznaju granicu.

Retorika nije nova. Šojgu - sada u civilnom telu kao sekretar saveta, pošto je 2024. napustio poziciju ministra odbrane - ekspert je za njih. Bezbednosnu situaciju opisao je kao „brzo se raspadajuću". Glavna pretnja, kako je rekao, dolazi od NATO-a i njegovih zemalja članica.

Argument: vojni budžeti. Preko 1,5 triliona dolara godišnje ukupno među članicama NATO-a, sa više od 4% BDP-a koji istočnoevropske i baltičke države izdvajaju za odbranu. To je tiho priznanje da je NATO, naročito posle napada na Ukrajinu 2022, zaista porastao. Ne samo retorički - i finansijski, i infrastrukturno.

Šta ovo znači za zemlje članice ODKB-a - Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Jermeniju? Moskva ih poziva da „brzo procene rizike i ojačaju koordinaciju". To je diplomatski jezik za: ostanite blizu, ostanite lojalni. S obzirom na to da Jermenija poslednje dve godine pravi vidljiv otklon od Rusije i približava se Zapadu, te poruke imaju podtekst.

Za Balkan, koji nije deo nijednog od ovih blokova, to je signal da se bipolarna logika vratila. I to ne kao retorika, nego kao vojno-ekonomska realnost. Svet u kome svaka država mora da odluči, iako joj niko otvoreno ne kaže - „odlučite".