Neke tradicije se čuvaju zakonima, druge receptima. Jedna od najstarijih veza između Španije i britanske krune nije diplomatska - već slatka: gorke narandže iz Sevilje koje već više od jednog veka putuju do Londona da postanu marmelada na kraljevskoj trpezi.

Priča je počela početkom 20. veka, u vreme kralja Alfonsa XIII, kada je kraljica Viktorija Euhenija čeznula za tradicionalnom britanskom marmeladom od gorkih narandži. Otada, sa prekidima samo tokom Građanskog rata i Drugog svetskog rata, običaj je opstao više od 120 godina. Svake zime, narandže iz vrtova Alkasara u Sevilji se beru i šalju britanskim predstavnicima.

Tajna je u samom plodu. Gorka narandža, Citrus aurantium, ceni se baš zato što nije dobra za jelo sveža - kisela srž, aromatična kora i prirodni pektin čine je idealnom za marmeladu koja se stegne sama, bez dodataka. Ono što na trpezi izgleda kao obična slatka zapravo je rezultat vekova iskustva u tome koji plod čemu služi.

„Jedinstvena veza između Sevilje i britanske krune, održavana više od 120 godina“, ovako ambasada Španije u Londonu opisuje tradiciju. Za balkanskog čitaoca, naviknutog na domaće slatko i zimnice koje se prenose sa babe na unuku, poenta je poznata: ponekad najtrajnije veze između ljudi i naroda ne pišu se u ugovorima, već se kuse za doručkom.