Americki predsednik Donald Tramp odrzao je govor od 25 minuta u kojem je tvrdio da se Kina mesala u americke izbore. U tu svrhu deklasifikovao je obavestajne materijale. Najzanimljivije u celoj prici nije sta je rekao - nego to sto je polovina americkih televizija uopste odbila da ga prenese.

Bela kuća je zatrazila direktan prenos od nacionalnih mreza - potez koji je i sam po sebi redak. NBC i ABC odbili su da prekinu vecernji program. CNN je takođe odlucio da ne prenosi uzivo. Trampov odgovor bio je da tim mrezama treba oduzeti dozvole, jer, kako je rekao bez ijednog dokaza, „znaju koliko je korumpiran nas sistem i ne zele da ga izloze”. Uzgred, tvrdio je i da televizije „ne plaćaju nista” za koriscenje javnog etra.

Sta je tacno tvrdio, i sta kazu dokumenti

Tramp je izjavio da se Kina nelegalno domogla 220 miliona zapisa o americkim biracima - imena, adresa i drugih podataka iz biracke registracije. Optuzio je i clanove obavestajne zajednice da su namerno krili razmere kineske aktivnosti.

Problem je sto su njegove tvrdnje u direktnoj suprotnosti sa neotkrivenom procenom americke obavestajne zajednice iz 2021. godine, koja nije nasla nikakvu indikaciju da je strani akter pokusao da promeni „bilo koji tehnicki aspekt” glasanja u 2020. godini - ni registracije, ni listiće, ni prebrojavanje, ni rezultate. Tu procenu je vodio Dzon Ratklif, tada njegov direktor nacionalne obavestajne sluzbe, a danas direktor CIA. Znaci, njegov covek.

Jos zanimljivije: deo dokumenata koje je objavio pokazuje bas suprotno od onoga sto on tvrdi. Jedan dokument CIA, pripremljen proslog meseca, uopste se nije odnosio na americke izbore - nego na venecuelanske. U drugom pise da „bi bilo tesko sisteme za prebrojavanje glasova manipulisati u razmerama dovoljno velikim da ugroze izborne rezultate”. Treći dokument, takođe CIA, detaljno opisuje kineske spijunske napore usmerene ka Bajdenovoj kampanji, ali napominje da Peking „trenutno nema nameru da se tajno mesa u pokusaju da utice na izborni ishod”.

Novinarska dilema stara koliko i profesija

Direktori mreza satima su se dvoumili. Dilema je bila jednostavna i surova: s jedne strane tradicionalna vaznost predsednickog govora, s druge rizik da mu date nefiltriran prostor da negira izborne rezultate. Kako je rekao jedan direktor - „nije vise 1974. Ima mnogo nacina da se izvestava”.

CBS i Foks su prenosili. CBS je govor propratio proverom cinjenica pre i odmah posle. Ipak, demokratski senator Mark Vorner ih je kritikovao bas zbog njihovog programa: „Na vama i na svakom odgovornom novinaru je da osporite ove neistine.” MSNBC je prenosio oko 15 minuta pre nego sto je prekinuo radi analize. Voditelj Kris Hejs rekao je da je odgovaranje na govor „nesto kao rasprava sa covekom u podrumu koji tvrdi da je Isus Hristos”.

Ko kome deli dozvolu

Tu prica postaje masna. Suprotno Trampovim tvrdnjama, vlada ne izdaje dozvole nacionalnim mrezama - nego lokalnim stanicama. Ali FKC, regulator koji je sada usaglasen sa njim, aktivno istrazuje maticne kompanije ABC-ja i NBC-ja, i osporava dozvole za osam lokalnih stanica ABC-ja, posle godina javnog pritiska.

A CBS? Njegov vlasnik Paramaunt izgradio je bliske odnose sa administracijom u proteklih godinu dana, i trenutno pokusava da kupi Vorner Bros Diskaveri - maticnu kompaniju CNN-a. Koalicija od 12 demokratskih drzavnih tuzilaca pokusava da blokira tu kupoprodaju. Pogodite koja mreza je prenosila, a koja nije.

Balkan prepoznaje scenu

Portparol kineske ambasade Liu Cang rekao je da se Kina „nikada nije mesala i nikada neće mesati” u americke predsednicke izbore. Senator Vorner, potpredsednik obavestajnog senatskog komiteta, bio je direktniji: obavestajne agencije jednoglasno su se slozile da Kina nije pokusala da promeni nijedan glas u 2020. godini.

Da li nam ovo lici na nesto? Vladajuća garnitura koja tvrdi da su joj izbori bili ukradeni. Regulator koji se odjednom zainteresovao za dozvole bas onih medija koji ne zele da prenose. Medij ciji vlasnik ima posla pred istom vlascu - i koji, gle cuda, prenosi. Ovo nije egzotika sa druge strane okeana. Ovo je mehanika koja se dobro razume i bez prevoda.

Razlika je samo u tome sto tamo dvojica direktora jos uvek mogu satima da se dvoume da li da prekinu prajm-tajm. To dvoumljenje je sve sto stoji između novinarstva i stenograma. Koliko dugo će izdrzati?