Republikanski kongresmen Tomas Masi, jedan od najglasnijih unutrašnjih kritičara Donalda Trampa, upravo je izgubio svoje mesto. Na prevremenim republikanskim izborima u Kentakiju, pobedio je bivši mornarički specijalac Ed Gelrin sa rezultatom 55 naspram 45 procenata. Bio je to najskupiji predizbor u istoriji američkog Kongresa - 32 miliona dolara potrošena samo za reklame.

Masi je bio u Kongresu od 2012. godine. I više od tog vremena glasao je "za" Trampa - prema njegovim sopstvenim brojevima, u 90 procenata slučajeva. Ali tih 10 procenata bili su razlog za krah. Glasao je "protiv" Trampovog poreznog zakona (iz brige za nacionalni dug). "Protiv" vojnih napada na brodove sa drogom u Karipskom moru. "Protiv" produžavanja rata sa Iranom. I podneo zahtev zajedno sa demokratama da se objave svi Epstin dokumenti.

Tramp je opisao Masija kao "velikog ligavca" i "najlošijeg republikanskog kongresmena u istoriji". Koristio je društvene mreže redovno da ga kritikuje. I na kraju, poslao ministra za odbranu Pita Hegseta lično u Kentaki da podrži Gelrina dan pred izbore. "Bila je panika, pa tu su poslali ministra za rat, a vi prekinete rat za jedan dan", rekao je Masi posle poraza, dok su mu pristalice skandirale.

Šta znači ovo? Tramp ne dozvoljava unutrašnja različita mišljenja u partiji. Masi je bio poslednji pravi fiskalni konzervativac u Kongresu - onaj tip političara koji se brine za državni dug i ne želi beskrajne ratove. Danas to više nema mesto u Republikanskoj partiji. "Postoji želja za nekog ko će glasa po principima, a ne po partijska stega", rekao Masi. To više nije takva partija. To je lična partija jednog čoveka.

Za balkanski kontekst ovo je dobro poznat scenarij. Partije koje se pretvaraju u ličnost jednog lidera - to je politički model regiona od 90-tih navamu. Masi pravi dobru analizu: "Ljuti se samo zbog tih 10 procenata slučajeva kada ne sakam da glasam za rat, kada ne sakam da podržam špijonažu bez sudskog naloga, i kada ne sakam da je dovedem državu do bankrota." To je priča koja - i sa pomanji skali - se dešavala i kod nas. Rezultat: partija bez prave opozicije unutra. Samo lojalnost.