Crtež može da bude opasniji od govora - posebno ako ismeva pogrešnog čoveka. Ruski umetnik i karikaturista Robert Kuzovkov, poznat pod imenom Semjon Skrepecki, koji je godinama ismevao Vladimira Putina, ubijen je u Poljskoj. Poljski premijer Donald Tusk kaže da ubistvo ima „obeležja političkog atentata".

Scenario je hladan i precizan. U ponedeljak, u gradu Bjala Podlaska u istočnoj Poljskoj, nepoznat muškarac mu je prišao blizu njegovog doma oko 9:45 ujutru, ispalio dva, pa još tri hica iz neposredne blizine - u glavu, grudi i leđa. Preminuo je na licu mesta. Poljske vlasti su prvobitno privele dvojicu beloruskih državljana, ali su ih pustile zbog nedostatka dokaza.

Tusk je bio nedvosmislen: „Ako je Rusija naručila ovo ubistvo, to predstavlja izuzetno ozbiljno međunarodno pitanje. To bi bio državni terorizam." Prema njegovim rečima, Kuzovkovu je bila ponuđena zaštita, koju je on odbio. Samo nekoliko dana ranije, 12. juna, umetnik je objavio video u kome baca rusku zastavu u Berlinu na ruski državni praznik.

Tu ima nešto što se tiče svih nas. Kada jedna država naručuje ubistvo čoveka čije je jedino „oružje" bilo olovka i ironija, poruka nije upućena samo žrtvi - nego svakome ko se usuđuje da se podsmeva vlasti. Balkan predobro zna šta znači kad kritika postane smrtonosna profesija. Pitanje nije da li jedan crtež vredi život - nego kakav je to režim koji se plaši crteža toliko da šalje čoveka s pištoljem.