Brojke koje je objavio Antonio Guteres na sastanku UN pretvaraju i ovako teške vesti u katastrofu. 32 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Još 45 miliona rizikuje da padne u ekstremnu glad. Ako sukob na Bliskom istoku produži, svet možda ulazi u globalnu recesiju.

Svetska programa za hranu izjavila je ono što zna svaki humanitarni radnik: "Rešenje za krizu sa hranom leži u primirju". Rešenje je političko, ne operativno. Koliko god da pošalješ konvoje od Brisela do Bejruta, ako bombe padaju, konvoji se zaustavljaju.

Glavni udar je u Libanu. Zbog izraelskih napada, lanac za hranu je slomljen. Zemljoradnja uništena. Generacije koje će živeti u ovim selima neće ni da pamte vreme kada je postojalo standardno snabdevanje - samo će pamtiti glad.

Guteres upozorava na globalnu recesiju. To znači: i kada vi u Skoplju i Bitoli čitate cene suncokreta, brašna, hleba - to je deo iste krive koja počinje u iranskim i libanskim krajištima. Balkan ovo iskusio za vreme pandemije. Sećamo se kako "daleki krizi" postaju cene u mesnoj prodavnici.

Tramp je 24. aprila proglasio produženje primirja između Izraela i Libana za tri nedelje. Dve strane se optužuju za prekršaje. Pred svetom - to je jedini tanak konac nade. Iza njega, brojke UN su sledeće: 45 miliona. Iza svake cifre je čovek.