Devetomesečni rok između požara i nove fabrike. U Vinici, kompanija Vinčini - deo porodičnog MakProgresa - otvorila je novi pogon vredan 8,5 miliona evra, tačno devet meseci otkako je požar oštetio deo njihovog prethodnog kapaciteta u septembru prošle godine. Umesto da čeka i žali, firma je izgradila novu fabriku za šest meseci, sa domaćim građevinskim kompanijama.

Brojke iza otvaranja zvuče dobro na papiru: 40 novih radnih mesta odmah, sa planom za još 40 naredne godine. Dve moderne linije za proizvodnju vafla i sličnih proizvoda, namenjene domaćem tržištu i za preko 60 stranih tržišta. Investicija će, kažu iz kompanije, povećati proizvodne kapacitete za oko 30 procenata.

Na otvaranju je bio i premijer Hristijan Mickoski, zajedno s predsednikom privredne komore i gradonačelnikom Vinice. Prisustvo premijera na otvaranju fabrike gotovo je obavezna scena kod nas - dobra fotografija, dobra vest za dan. Ali za razliku od mnogih ovakvih događaja, ovde iza fotografije zaista ima nečeg opipljivog: prava firma, sa 600 zaposlenih kroz pet pogona, koja radi od 1990. godine i koja investira svoj novac, ne državne subvencije.

I baš to je razlika vredna isticanja. Vinica nije veliki grad, a svako radno mesto tamo teži više nego u Skoplju. Kada jedna domaća kompanija posle požara ne traži pomoć, nego gradi veće nego pre i izvozi na 60 tržišta - to je priča koju Makedonija retko priča o sebi, a trebalo bi češće. Pitanje je samo da li će politika dozvoliti takvoj ekonomiji da bude vest sama po sebi, bez premijera na vrpci da bi se primetila.