Kad jedna država ulaže novac u manjinu preko granice, to nikada nije samo kulturna politika - to je i strategija. Hrvatski premijer Andrej Plenković otvoreno je poručio da će Hrvatska sprečiti asimilaciju Hrvata u Srbiji, i da država „stoji iza njih finansijski".

Plenković je istakao izbor Jasne Vojnić iz Srbije u hrvatski Parlament kao strateški značajan i potvrdio podršku za nju na predstojećim izborima za Hrvatski nacionalni savet u Srbiji. Kao dokaz angažmana naveo je konkretna ulaganja: kulturni centar „Matica" u Subotici, infrastrukturni projekti u sedam vojvođanskih opština i investicije u vrtiće.

„Sve ovo su poruke Hrvatima u Srbiji da se ne asimiluju, da ostanu Hrvati, svesni sebe, da očuvaju identitet - i da hrvatska država stoji iza njih finansijski", izjavio je on. Na prvi pogled, legitimna briga za sonarodnike preko granice. Ali ista rečenica, izrečena sa bilo koje strane bilo koje balkanske granice, uvek nosi i drugi sloj.

Jer Balkan zna ovu igru napamet. Briga za „svoje" preko granice je realna, ali i udobno sredstvo za uticaj - matična država kupuje lojalnost, gradi mrežu, šalje poruku da su granice na karti, ali ne i u glavama. Kad Zagreb finansira u Vojvodini, to je briga; kad neko drugi radi isto na drugom mestu, odmah se zove mešanje. Perspektiva zavisi od toga na kojoj strani granice stojiš.

U podtekstu ostaju i nerešena granična pitanja između Hrvatske i Srbije duž Dunava - stara tema koja se redovno vraća kad se odnosi zategnu. Pitanje koje ostaje jeste da li je ovo zaista zaštita identiteta ili još jedna runda tihog zatezanja među dva suseda koji nikako da zatvore jedno poglavlje iz prošlosti.