Evropa godinama ponavlja da njen novac neće finansirati ništa što nije proizvedeno na evropskom tlu. A sada, tiho, otvorila je baš ta vrata - i to za komponente iz Kine.

Brisel je odobrio Ukrajini da iskoristi oko šest milijardi evra evropskog kredita da kupi kineske delove za proizvodnju dronova: motore, baterije, elektroniku i druge komponente koje evropska industrija ne može da obezbedi u potrebnim količinama ili dovoljno brzo. Prva tranša je već krenula - 3,9 milijardi evra su prenete.

Pravila programa, u načelu, traže da se vojna oprema proizvodi u Ukrajini, u zemljama EU ili kod odobrenih partnera. Ali Brisel je sebi ostavio zadnja vrata: izuzeci su dozvoljeni kada potrebna dobra ne mogu da se nabave na vreme ili kada evropski proizvođači jednostavno nemaju kapacitet. I baš kroz ta vrata sada prolaze kineski delovi.

Ironija je teška. Kina je ključni snabdevač komponenata za proizvođače dronova - na obe strane fronta. Ista fabrika koja šalje delove za ukrajinske dronove vrlo verovatno šalje slične i na drugu stranu. Rat u kome se svako kune da je Kina problem, vodi se s kineskim motorima.

Ukupan evropski kredit za Ukrajinu za period 2026-2027 dostiže 90 milijardi evra, od kojih je 60 milijardi namenjeno za odbranu, a budžet za vojnu industriju samo za 2026. iznosi 28,3 milijarde. To nisu brojke za kratkoročnu pomoć - to je budžet za dug rat.

EU tvrdi da je cilj da veći deo novca na kraju ojača ukrajinsku i evropsku odbrambenu industriju, kako bi se smanjila zavisnost od spoljnih snabdevača. Lepo zvuči na papiru. Ali realnost je da baš sada, kada je pritisak najveći, Evropa ne može bez Kine - iako svaki dan govori suprotno.

Za nas na Balkanu priča ima poseban ukus. Slušamo predavanja o principima i pravilima svaki put kada je reč o našem članstvu, o našim nabavkama, o našim ustupcima. A kada velikima zatreba izuzetak, pravila se tiho savijaju. Da li pravila važe za sve podjednako, ili samo za one koji nemaju moć da ih zaobiđu?