Japanski parlament je ovog petka izglasao istorijsku reviziju Zakona o carskom domu - 184 glasa za, 57 protiv, nakon što je prethodne nedelje prošao i u donjem domu. Reforma je promenila sve oko statusa žena u carskoj porodici, osim one jedne stvari koju su svi čekali: žena i dalje ne sme da sedne na Hrizantemov presto.

Cifre su te koje pričaju priču. Carska porodica danas broji samo 16 članova, jedanaest od njih žene. Car Naruhito, sa 66 godina, ima tačno trojicu mogućih naslednika - brata, prestolonaslednika Fumihita (60), unuka princa Hisahita (19) i strica princa Masahita (90). Drugim rečima, kontinuitet najstarije monarhije na svetu visi na tome hoće li jedan devetnaestogodišnjak imati muško dete. Kada jedna država opstanak svoje institucije svodi na biologiju jednog tinejdžera, to više nije tradicija - to je kockanje.

Zakon iz 1947. godine, uostalom napisan tokom američke okupacije, postavio je strog sistem: nasleđuje samo muško potomstvo po muškoj liniji, princeze koje se udaju za običnog građanina moraju da napuste instituciju, a jedanaest sporednih grana porodice ukinutih posle Drugog svetskog rata izbačeno je iz reda nasleđivanja.

Šta se zapravo promenilo

Dve stvari. Prvo, žene iz carske porodice sada mogu da zadrže status čak i ako se udaju izvan dvora - ali sa jednom presudnom ogradom: ni supruzi ni deca neće biti deo carske porodice. Ovo direktno pogađa princezu Aiko, jedinu ćerku Naruhita i Masako. Sa 24 godine, ona može da ostane princeza čak i ako se uda za običnog čoveka, ali njena deca ostaju izvan carske loze, bez ikakvog prava na presto.

Drugo, dozvoljeno je usvajanje muških potomaka po muškoj liniji iz jedanaest ukinutih sporednih grana. Kandidati moraju biti stariji od 15 godina, neoženjeni i bez dece. Usvojeni ne mogu postati carevi, ali njihovi budući muški sinovi mogu ući u red nasleđivanja. Logika je da se proširi muška baza i da kontinuitet ne zavisi samo od Hisahita.

Tu se krije i paradoks koji je čak i strana štampa primetila: ako Aiko jednog dana rodi sina, taj sin bi mogao postati podoban za presto jedino ako bude usvojen u carski dom baš kroz ovaj novi sistem. Znači - njen sin, ali ne kao njen sin. Rodbinska logika dostojna udžbenika apsurda.

Reforma je prošla sa širokom većinom, ali ne i sa konsenzusom. Protiv su glasali Ustavna demokratska partija, komunisti i Reiva Šinsengumi, uglavnom zbog klauzule o usvajanju i odsustva bilo kakvog napretka ka ravnopravnosti u nasleđivanju. I tu dolazi brojka koja najviše bode oči: prema anketama Kjoda, do 80 odsto Japanaca podržava da žena postane carica. Narod je spreman. Parlament - ne. Kada institucija tako tvrdoglavo neće da čuje sopstveni narod, postavlja se staro balkansko pitanje - za koga ona zapravo radi?