Kada mislimo na organizovani kriminal, pomišljamo na drogu, oružje, šverc ljudi. Ali prema Interpolu, ekološki kriminal je već treći najprofitabilniji oblik organizovanog kriminala na svetu - odmah iza trgovine drogom i falsifikata.

Brojke su neverovatne. Kriminalne mreže zarađuju stotine milijardi dolara godišnje kroz nelegalni šverc otpada, bespravnu seču šuma, nelegalni ribolov i rudarstvo, zagađivanje i šverc divljih životinja. Nemački ministar za životnu sredinu Karsten Šnajder upozorava da šteta prelazi jedan trilion dolara godišnje i da prekogranični ekološki kriminal „više nije marginalni problem“.

Ono što ga čini toliko profitabilnim je njegova nevidljivost. Droga se krije, oružje se krije - ali fabrika koja tiho ispušta toksični otpad u reku ili brod koji nelegalno lovi rade na otvorenom, a kazne su smešne u poređenju sa zaradom. „Stotine milijardi dolara“ završavaju kod kriminalnih mreža svake godine, kaže generalni sekretar Interpola.

Da bi se suprotstavio, 2024. godine pokrenut je projekat GAIA - saradnja između Interpola, WWF-a i nemačke vlade, sa početnih 5 miliona evra. Samo u prvoj godini identifikovano je preko 500 istraga i 262 kriminalna subjekta. To zvuči mnogo, ali je kap u moru od stotina milijardi.

Za Balkan, ovo nije apstraktna tema. Region se godinama bori sa nelegalnim deponijama, divljom sečom i zagađivanjem reka - a sada znamo da iza velikog dela toga ne stoji samo nemar, nego i organizovani kriminal koji zarađuje. Pitanje koje svaki građanin može da postavi je poznato: kada je šteta tolika i profit toliko visok, zašto kazne ostaju tako male?