Evropska komisija sledeće nedelje predstavlja predlog Zakona o priuštivom stanovanju. Specijalni odbor za stambenu krizu u Evropskom parlamentu sastaje se istog dana, gde će komesar za energiju i stanovanje Den Jergensen izložiti nacrt pred evroposlanicima.

Brojke iza tog nacrta objašnjavaju brzinu. Od 2013. godine cene stanova i kuća u EU porasle su za više od 60 odsto. Prosečne kirije - za oko 20 odsto, ali u gradovima znatno više. I to nisu cene na tržištu bez stana: prema procenama Komisije, oko 20 odsto domova u EU je prazno.

Dvadeset odsto praznog stambenog fonda i stambena kriza u istoj rečenici je podatak koji traži pauzu. To nije nedostatak zidova - to su zidovi koji stoje van tržišta ljudi koji traže gde da žive.

Jedan deo objašnjenja Komisija imenuje direktno: kratkoročni najam. Broj noćenja rezervisanih preko velikih onlajn platformi u 2024. godini dostigao je oko 854 miliona - za 93 odsto više u poređenju sa 2018. godinom. Komisija pazi da ga ne proglasi jedinim uzrokom krize, ali primećuje da u najopterećenijim gradovima i turističkim oblastima dodatno smanjuje broj domova dostupnih za dugoročno stanovanje.

Račun za rešenje je srazmerno velik. Komisija procenjuje da Evropa treba da obezbeđuje više od dva miliona stambenih jedinica godišnje za aktuelnu potražnju - od njih oko 650.000 kao dodatnih, izvan približno 1,6 miliona koje se već grade. Investicija: oko 153 milijarde evra godišnje.

Tu dolazi i granica cele operacije. Stambena politika ostaje u nadležnosti zemalja članica. EU može da ponudi finansijske instrumente, koordinaciju i zajednička pravila - ne može da izgradi nijedan stan umesto neke vlade. Plan za priuštivo stanovanje, prvi u istoriji Komisije, predstavljen je u decembru prošle godine. Zakon koji sada sledi treba da da alate nacionalnim, regionalnim i lokalnim vlastima: veću stambenu ponudu, bolje iskorišćenje praznih objekata, razvoj socijalnog stanovanja, pojednostavljene procedure za planiranje i gradnju, i mere za kratkoročni najam.

Alati, dakle. Da li će ih neko uzeti u ruke sasvim je drugo pitanje, i odgovor na njega se ne donosi u Briselu.

Ono što vredi zadržati iz cele vežbe je metod, ne zakon. Komisija je prvo izbrojala koliko domova stoji prazno, pa je onda predložila šta sa njima. To je redosled koji nedostaje svakom stambenom planu koji počinje obećanjem nove gradnje.